мотиве, али се трубачка престоница света одмах поделила око граматике.
Стара струја, којој припада и Јовиша Славковић, некада директор Сабора и овог ЦК, целог живота писала је задуго састављено и низашта као једну реч.
“Пола века у свим саборским порукама и монографијама оба израза пишемо као једну реч, и још не могу да верујем да је то неко раздвојио”, каже за „Политику” Славковић (80).
Поделили су се и професори српског језика у овом крају, али избегавају да се јавно изјасне. За стручног пресудитеља у овом случају позвали смо Градимира Аничића из „Политике”. Шеф лектора у најстаријој српској новинској кући наводи...
„Не бих да пресуђујем никоме и ничему, али није на одмет да се подсетимо српске граматике, која је често веома сложена. Зато увек морамо водити рачуна о значењу, о томе шта се жели рећи и како то саопштити да бисмо били јасни. Судећи по фотографији графита, прилог задуго неисправно је написан као две речи. Будући да има значење дуже времена, доста дуго, једино исправно писање је као једна реч: задуго.
Када је реч о писању заменица у којима је први члан ни-, ту је ситуација мало сложенија, јер имамо двојако писање које зависи од значења исказа који саопштавамо. Заменице у којима је први члан ни-, тј. одричне и један тип допусних, спојено се пишу у падежима без предлога, али када се узме предлог, он, нормално, раздваја саставнице и пише се одвојено од њих.
Тако је и реч низашта дублет. Пише се двојако: и као једна реч низашта и одвојено ни за шта. Та двострукост има ослонац у двојном зашто (узрочно) и за што, за шта: нема за шта да се ухвати. Да упростимо објашњење: речца ни- у одричним заменицама пише се састављено – нико, ништа, никакав... тако и прилог низашта у значењу узалуд, без разлога, и растављено ни за шта у значењу ни због чега.
Према томе, текст графита у Гучи треба да гласи: „Свирај трубо, свирала задуго за весеље и ни за шта друго” , закључује Аничић.
Здрава памет вели, закључујемо из овога, да би састављачи великих зидних порука могли на почетку посла да упитају неког за исправност писанија. Било адресу које се тиме по нарави бави, каква је Одбор за стандардизацију српског језика Српске академије наука и уметности, или језичке стручњаке од угледа, Предрага Пипера, Ивана Клајна, Милоша Ковачевића, Вељка Брборића…
Политика, Г. Оташевић
