прага. Међутим , Раде Вељковић из села Војковци одлучио је да остане уз своје родитеље на селу.

„Никада не бих мењао село за град, природа и све што имамо на селу нема цену. Остао сам у свом селу и нисам се покајао, где год да си,  мораш да радиш и да се бориш“, сматра овај тридесетосмогодишњак.

Многи се жале како је живот на селу тежак, како се пуно ради и како не може да се заради. Раде ипак има другачије мишљење.

Раде Вељковић из села Војковци код Тополе, Фото: Топ Прес

„Од малих ногу сам помагао родитељима све што су дечје руке могле, касније кад сам стасао, ишао сам са оцем у надницу да зарадим и допринесем кућном буџету.  Прво је то била мајсторска надница, зидање и слични послови, потом сеча дрва у шуми.  Сада већ нема посла који не радим, све што са ове две руке могу и што знам ја радим и ништа ми није тешко“, каже Раде.

Раде не само да иде у надницу већ често притекне комшијама у помоћ, а његови пријатељи за њега имају само речи хвале.

" Никада се не жали да је тешко, да се нема,  као што је то обично случај код младих, он све ради, кад је за наплату, наплати , када треба помоћ, помогне,  и увек је ту.  Одржава своје кућно огњиште и никада му није пало на памет да га напусти, сви смо поносни на њега, цело село“, кажу Радови пријатељи из села.

Раде своју судбину гради жуљевитим рукама и поносан је на сваки зарађен динар, а једина жеља му је да се ускоро ожени и заснује своју породицу.

ГЗС / ТопПрес