Дијаспора препородила Раваницу

Краљево - Посна земља, мали земљишни поседи уститњени братским деобама и миразима, те сиромаштво које се преносило са генерације

на генерацију, приморало је на стотине мештана села подно Гледићких планина да се отисну на рад у земље широм света,нарочито Западне Европе. Иста судбина, можда и најболнија и највећа, задесила је и Раваницу. Најмасовнији одласци из овог села забележени су од 1970 до 1980.године прошлог века када је у Швајцарску, Аустрију и Немачку отишло 90 од укупно 170 породица, колико их је тада бројало село.

Међутим, Раваничани у ,,белом свету“, како воле да кажу, увек су мислили на родно село. Кад су стекли пензије и зарадили довољно за нови почетак у старом крају, лако су се одлучивали за повратак тако да је данас Раваница са 850 житеља једино село у краљевачком крају које у последње две деценије бележи раст броја становника. И младих је све више.

Уштеђевина уложена у своје село

,,Није било лако. Радило се и по 16 часова дневно, на два радна места, често и у две – три фирме. По природи смо вредни људи, проницљиви горштаци, с урођеном даровитошћу да брзо овладамо новим занатима и пословима, тако да смо добро зарађивали код страних послодаваца .Увек смо знали да ћемо се једног дана вратити и зато смо уштеђевину улагали у земљу, нове куће, економске објекте, стаје, мале прерадне погоне, пољопривредну механизацију“, каже Слободан Ћосовић, један од многих раваничких повратника.

Последњих неколико година у Раваницу се вратило двадесетак породица. Деца су им махом остала у иностранству али ће и она једног дана путем својих родитеља.

И Драгоје Коматовић, угледни сеоски домаћин, стотине хиљада франака зарађених у швајцарским фабрикама на тешким пословима уложио је у своју Раваницу.

,,Имам два сина, два комплетна домаћинства са свом потребном пољопривредном механизацијом и петнаестак хектара земље коју сам купио јер своју нисам имао. Радим и стварам, помажем синовима и њиховим породицама, иако би од пензије могао да живим лагодно“.

Школа оживела, нежење права реткост

У овом лепом и данас богатом селу и деце је из године у годину све више за разлику од других краљевачких села. У сеоској четвороразредној школи учионице су пуне, а Раваничани с поносом кажу да њихови ђаци одржавају у животу матичну осмогодишњу школу у Годачици. Предшколци имају своју учионицу у сеоском дому културе, једном од најмодернијих на подручју Краљева, који је изграђен уз велику помоћ локалне самоуправе.

Мештани су сложни у свакој акцији која је од добробит за село и која унапређује услове за опстанак и живот младих у. У овом селу поносно причају да се њихови момци и девојке млади жене и удају, и да су нежење у четрдесетим годинама права реткост.

ГЗС/Миланко Даниловић