топло су се обукли и кренули у сечу бадњака у оближњу церову шуму, преноси агенција РИНА.

Данашњи дан пун је старих обичаја, а иако живимо у модерном, брзом времену, неке ствари ипак деценијама остају непромењене.

„Оно што су мене учили отац и деда, ја се трудим да пренесем на своју децу. Они су узбуђени на свако Бадње јутро и буде се пре првих петлова, спремни да са мном крену у шуму. У граду се махом бадњаци купују, али ми на селу то никад не радимо. Са пријатељима кренемо у сечу, одмеримо добар бадњак, прекрстимо се, помолимо за здравље и оборимо га. Најважније је да крошња буде широка и разграната јер то симболизује здравље целе породице“, рекао је Ранко за РИНУ.

Одсечено Бадње дрво носи се у двориште, а дочекују га остали укућани посипајући га житом и бомбонама. Иако још увек мали, Вељко, Магдалена и Филип познају српску традицију и поштују је.

„Сачували смо ово прво дрвце које је пало кад је тата засекао Бадњак, то касније носимо кући дајемо баки како би га ставила испод шерпе да би током целе године имали добар и квалитетан кајмак“, рекла је Магдалена Петронијевић.

Домаћице спремају посну трпезу

Трпеза на данашњи дан обавезно је посна, а домаћице од раног јутра су на ногама и спремају како за данас тако и за сутрашњи велики празник. Младена Гојковић из Чачка присећа се времена када се на Бадње вече вечера служила на слами.

„Доста сламе се постави насред куће и ту се постављају сви специјалитети који се тог дана спреме. Неизбежан је тучени пасуљ, риба, салате, пите са јабукама и орасима. Цела породица се ту окупља и сви ти тањири који се тада користе се не склањају до Божићног јутра, јер се верује да свеци на своком остављају посебан знак и то се ујутру тумачи“, каже ова Чачанка.

На Бадњи дан важи веровање да се не иде у госте, а да се вече обавезно проводи у кругу породице, док се на Божић обилазе пријатељи. Ипак, овогодишњи велики хришћанкси празник биће обележен мало другачије због тренутне епидемиолошке ситуације, тако да ће „гостовање“ по кућама ипак највероватније изостати.

ГЗС/РИНА