баве и уметношћу и то с поносом истичу.

Међутим, у Златиборском селу Негбине живи младић који је тек завршио средњу школу и решен је да остане на дедином огњишту где планира да ствара своју породицу.

Боривоје Илић из Негбине пише поезију и на тај начин чува обичаје и традицију свог краја, фото: ГЗС

Боривоје Илић по завршетку краљевачке шумарске школе, тренутно ради као шумарски приправник, вратио се на вековно огњиште подно Муртенице где писаном речју чува сећање на људе и догађаје златиборског краја. Овај деветнаестогодишњи младић, до сада је издао три књиге, а збирком песама „Каљави сокак”, којим и у животу свакодневно ходи их је објединио.

Збирка песама „Каљави сокак” трећа по реду коју је објавио деветнаестогодишњи Боривоје, фото: ГЗС

„Цело моје село, сва његова лепота, бела стада, макадами су извор моје инспирације. Све ме мотивише у селу, писао сам и гледао људе како одлазе одавде у бели свет, а многи су се и пронашли касније у мојим стиховима”, прича Боривоје за РИНУ.

Боривоје је једини песник међу шумарима, до сада је написао више од четири стотине песама, од којих је половина завичајних, а свима је заједничко то што су животне.

„По професији сам шумарски техничар, сада радим као приправник у шумској Управи Златибор, али, поред свега тога сви послови на селу, брање шумских плодова од којих сам зарађивао за џепарац карактеришу моје слободне време. Када је у питању поезија којом се озбиљно бавим, односно, кроз стихове, описао сам село, завичај, обичаје и тардицију овог краја, такође, кафану, боемски живот, али пре свега живот српског сељака. Почео сам да бележим приче у виду новинских чланака, сарађујем са неким порталима  западне Србије”, каже  Боривоје и додаје да је остао да живи у свом родном крају, те са много пажње и љубави пише о лепотама села, које каже запажа свуда,  а његов циљ је да традицију златиборског краја овековечи на свој начин.

Боривоје Илић из Негбине пише поезију и на тај начин чува обичаје и традицију свог краја, фото: ГЗС

Овај младић тврди да је подстакнут на писање сазнањем свега онога чиме су наши преци располагали, како су радили, како и где су чували своја стада, тешко живели, али опет тврди да су били срећни и задовољни својим животом.

У сваком случају Боривоје је пример како један млад човек љубав према завичају, кућном прагу, огњишту и каљавом сокаку претаче у поезију и прозу.

Прилог емитован у вестима телевизије Б92: