која и дан данас чува вредне реликвије које су под заштитом државе. Ова једнобродна грађевина која припада Епархији шабачкој представља непокретно културно добро које је од 1982. године под заштитом државе. Кроз векове су цркве делиле судбину свог народа , црква брвнара у Доњој Оровици подигнута 1693 године потпуно је уништена 1813 године у Првом српском устанку. Упркос тешким временима, дигла се из пепела захвлаљујући тадашњим мештанима азбуковачког краја.

" Храм је направљен за три месеца, а градили су га мештани околних села доказујући да су били изврсни неимари. На цркви нема ниједан ескер, већ је црква грађена на жгљебове, даске су се склапале једна у другу. Првобитан кров брвнаре је сачуван, само је преко шиндре додат лим. Прорези на храму, пушкарнице показују да је постојао начин да се турска војска на време одбрани и тада су у храму остајали нахрабрији Срби који су својим животима бранили веру, каже за РИНУ јереј Јован Секулић, парох оровички.

Фото: РИНА

У храму се поред неколико богослужбених књига из 19. века чувају иконе руског порекла непроцењиве вредности.

"Икона Пресвете Богородице датира из 1857 године као и икона Господа Исуса Христа, икона Св. Јован Крститеља храму је даривана 1891.године док икона Светог Николе датира из 1870.године. Овде се налазе још старије иконе попут иконе Пресвете Богородице , диптиси и икона Светог Јована Крститеља. Иконе датирају из 17,18 и 19.века, додаје парох оровички Јован.

У порти храма налази и се и прангија која је обавештавала мештане о доласку непријатељске војске, а касније за објављивање великих празника.

"Мештани су је купили 1840 године, тешка је 130 тока, односно 170 кг. За њу се везије и један народни обичај да момци који је подигну, спремни су за женидбу, каже Јован Секулић, парох оровички.

Љубовија има огромне потенцијале и за развој верског туризма захваљујући бројним православним храмовима који се налазе на територији ове општине.

"На територији наше општине имамо 14 цркава и четири манастира. Незаобилазна дестинација домаћих и страних туриста свакако је Соко Град, је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима. Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали и која је са још неколико градова предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године. Подно града је подигнут манастир светог Николе, каже Јелена Тешић, директорка Туристичке орханизације општине Љубовија.

Скривени у природним лепотама азбуковачког краја, манастири и цркве у Љубовији на јединствен начин осликавају душу српског народа који се упркос тешким временима изборио да сачува своју веру и поколењима остави у наслеђе непроцењиво благо.

ГЗС/ РИНА