Чачак
– Седећи
испред телевизора пре 12 дана, у својој
кући у Смедереву, Милија Баровић (53)
посматрао је на Првој прилог о тешкој
студени и оскудици четворо Чачана. Тог
дана била је тачно година како је, због
рачуна, искључена струја у собичку
Данијеле Мићевић (39) и њено троје деце,
Тамаре (16), Бојана (13) и Николе (8), чије се
сиромаштво спустило на последњу тачку.
- Било ми
је жао нејачи, одмах сам одлучио да
помогнем тој деци. Желим да живе у
условима достојним човека, као и моја
унука од осам месеци – каже Баровић за
„Политику”.
Он је
после прилога, од дописника Прве из
Чачка Гвоздена Николића добио адресу
Мићевића и 14. децембра донео чизме, јакне
и гаредоробу за све троје деце. Тада им
је обећао да ће од њихове потлеуше
саградити пристојну кућу, а јуче ујутро
Мићевићима пред прагом зауставила су
се три камиона из Смедерева.
- Скројили
смо и допремили кров, и материјал за
поткровље које ћемо пре тога подићи.
Довезли смо и санитарије и плочице за
купатило, стиропор за облагање куће.
Рачунам да би све то могло да се заврши
за двадесетак дана, па ће за пролеће
остати само сређивање фасаде – вели
дародавац.
Баровић
је власник и директор смедеревског
предузећа „ИТГ” које се бави грађевином,
и одлучио је да зидарске послове на кући
повери мајсторима из Чачка, како не би
морао да брине о смештају својих радника.
Деца су, у међувремену, привремено
смештена у другу кућу, о чему се стара
градска управа у Чачку, док њихова не
буде завршена. И „Електродистрибуција”
је одобрила прикључак да би зидари могли
да раде.
- Нашој
новој кући највише ће се обрадовати
Тамара, најзад ће добити своју собу –
рекла је са сузама Данијела Мићевић,
нудећи шљивовицом раднике на истовару
материјала.
Кућицу
од три одељења подигла је у чачанском
насељу Кулиновачко поље, одмах поред
родитељске која је изгорела у пожару
1988. године. Данијела је и рођена на овом
месту, и живот је наместио да уста буде
све више а пара све мање. Деца су рано
саспела само на њена леђа, а она остала
без посла најпре у „Градском зеленилу”
па у „Паркинг сервису”.
- Живимо
од дечјег додатка и онога што зарадим
у надници, од марта до новембра. Највећа
ми је срећа то што Тамара учи све боље
– рече њена мајка.
Баровићево
предузеће, поред послова у смедеревском
крају и на Златибору, гради и хотел у
Београду. Има и фарму са 300 крава. Некад
је играо одбојку за подгоричку Будућност,
а не тако давно и његова породица осетила
је недаће живота.
- Моји
су пореклом из Клине и јуна 1999. године
родитељи су на тракторској приколици
избегли овамо, а кућа им је запаљена.
Морао сам да продам стан и локал у
Београду да бих своје најближе из
Метохије скућио поред себе.
Баровић
је одлучио да се нова кућа у Кулиновачком
пољу, донаторским уговором, пренесе на
троје деце из Чачка, Тамару, Бојана и
Николу Мићевић.
Г.
Оташевић