проводи у неприступачним беспутима планине Јелице. Иако већ загазила у десету деценију живота, ова бака труди се да привреди колико може, јер је, како каже, само рад одржава живом.

"Сваки дан чувам стадо коза, није ми тешко, јер сам цео живот радила изузетно тешке послове и сад кад треба само да одмарам и шеткам се, ја не могу, навикла сам да се будим са првим петловима и будем корисна", каже бака Радојка за РИНУ.

Ова старица не чита новине, не гледа телевизију, не зна шта је интернет и ништа од тога јој не недостаје. Највише жали једино што нема са ким да поразговара, јер у њено село нико не долази.

Радојка Драговић, фото: РИНА

"Имала сам другарице и са њима сам увек причала, ја сам од свих изгледа била најотпорнија, јер једино сам ја још увек жива, али шта вреди кад сам потпуно сама. Тешка је таква старост. Муж ми је умро, а деце нисам имала. Ако бисте наишли поред куће и чујете ме да причам то једино може бити са мачком", са тугом у гласу прича Радојка док поставља још једну шерпу на сред куће, како би скупила воду јер кров прокишњава.

Рецепт за дуговечност, ова упркос свему, витална старица каже да нема, али ипак има поруку за све будуће нараштаје.

Фото: РИНА

"Преживела сам два рата, заразе и епидемије, а ево на овом свету затекла ме је и фамозна корона. Чувајте здравље и немојте да вас старост пита где вам је била младост. Још је и моја бака говорила само је важно да човек остане у памети, све остало ће лако", поручује бака Радојка.

РИНА