Пројекат санације депонија: Смеће се (не) креће 



 

Пројекат санације депонија: Смеће се (не) креће
16.03.2019 11:56 | 3 коментар(а)



У Министарству за заштиту животне средине одржан је састанак са представницима општина
Несанитарна депонија Стањевине у Пријепољу, фото: ГЗС

Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница како би се дефинисали даљи кораци у решавању проблема несанитарних депонија у ове четири општине.

Општина Пријепоље добила је три милиона динара како би се припремио пројекат санације, ремедијације и затварања Стањевина, а паралелно ће се радити и пројекат за изградњу Регионалне трансфер станице на локацији Бањица.

Циљ је да се што пре и на што прихватљивији начин отпад усмери ка депонији у Ужицу, а према одлуци Владе Србије. За све то је предвиђена ова година. У Одлуци Владе из јула прошле године пише и да “ спровођење ових мера подразумева завршетак радова на проширењу санитарне депоније Дубоко у Ужицу што је и услов за изградњу трансфер станице у Новој Вароши. Решавање горућег проблема пријепољске општине, опасно ругло на уласку у град, од прошле године пре свега зависи од агилности надлежног министарства и Владе Србије.

По налогу истог министарства, пријепољска општина је 2015. године из буџета издвојила милион и 200 хиљада динара како би се санирала депонија. Насута је земља да би се простор култивисао, потом је ограђен и ЈКП „Лим“ је тада планирало да се депонија затвара, како би се онемогућио приступ онима који ту бацају иначе забрањени животињски отпад. Онда је све то поново „затрпано“ смећем, депонија је постала брдо јер се стално шире подручја која су покривена „услугом изношења смећа“.

После мање од четири године, више није довољно да се „санира“ већ је потребан и пројекат санације који ће коштати око три милиона динара. Пројекат ће садржати и „ремедијацију“, а циљ ремедијационог процеса је да се спречи ширење загађења због продирања у подземну воду и улажења опасних материја у ланац исхране.

Која варијанта чишћења ће се применити зависи од врсте загађења, природе терена. А ове године све то требало би да „добаци“ до израде пројеката, те да се „припреми“ Регионална трансфер станица за отпад. А време за решавање питања несанитарних депонија у Србији „цури“.

Локална самоуправа бави се овим проблемом интензивно од 2004. године. Започело се са улагањем у Регионалну депонију Бањица, из државног Фонда за заштиту животне средине опредељено је тада 43 милиона динара, општине су уложиле око 15 милиона динара, из НИП-а су усмерена 32 милиона динара. Али стало се 2008. године јер су донете законске измене, морао се препројектовати главни пројекат, то је и урађено средствима „Прогреса“ још 2013. године.

Прибој је био изгледан у једном тренутку као привремено решење, али после оштећења моста у бомбардовању, Пријепоље је било принуђено да поново активира Стањевине и тако је остало. Представници надлежног министарства давали су предлог и да се пријепољско смеће „придружи“ варошком и прибојском на истој привременој локацији, али општина Прибој није дозволила. Тада се чуло размишљање стручњака за екологију из Министарства за екологију да се „предност даје наставку изградње Регионалне депоније „Бањица“.

Процењено је да треба барем још пет година како би ова депонија постала реалност јер је требало уложити још 7,5 милиона евра. Зато је потребно, како стоји у тадашњем „мишљењу“ надлежних из министарства, наредних пет година применити „одржива, привремена, најквалитетнија и најјефтинија решења за одлагање комуналног отпада“. Формиран је и Регионални центар за управљање отпадом „Бањица“, именован директор и чланови Скупштине овог центра који ништа није од формирања радио, али су уредно исплаћиване „принадлежности“ поменутима из буџета општина.

Колико је која општина дала пара за „принадлежности“, то јест за плате директору и надокнаде члановима Скупштине, немамо података. Можда је дошао тренутак да се све то промени и стави у „функцију“. „Само“ што је крајње нерационално понашање током претходних чак 15 година довело до трошења силних пара и губљења силног времена. Разни „државни секретари“ и „помоћници помоћника“ су се измењали, а епилог је да је у Стањевинама нарасло брдо од ђубрета.

Општинска руководства су покушавала да предложе неку привремену локацију за одлагање смећа, али држава то није подржала јер је било неприхватљиво отварање нових несанитарних депонија. Уследила су обраћања начелнику Златиборског округа и одговорнима у Регионалној депонији у Ужицу, свим општинама које су њени оснивачи, али од јесени 2015. године није било одговора.

Речено је једино да је држава спремна да уложи значајна средства за проширење те депоније. Општина Пријепоље је 2017. године обезбедила донацију од Владе Словеније и чинило се да је близу изградње савремене трансфер станицу за прикупљање отпада али је и та иницијатива заустављена јер су у међувремену донете неке одлуке на нивоу државе која је „мапирала“ мрежу санитарних депонија. Зато је крупна ствар Регионална трансферна станица која ће бити изграђена за потребе четири општине како би се смањиле количине депонованог отпада који ће се, како је сада изгледно, одвозити до Ужица.

Иначе, тенденција је, у складу са бриселским препорукама, да се смањи мрежа санитарних депонија, да дође до укрупњавања.

Одлука Владе Србије

Влада Републике Србије 7. јуна 2018. године, донела је Одлуку о заједничком обезбеђивању и спровођењу управљања отпадом. Одлуком је одређено на које ће постојеће регионалне санитарне депоније јединице локалне самоуправе да одлажу отпад. Основни разлог за доношење ове Одлуке је потреба и настојање да се унапреди систем управљања отпадом у Републици и убрзају промене у складу са утврђеним приоритетним циљем у области заштите животне средине, а то је : „успостављање одрживог система управљања отпадом и отпадним водама“ у оквиру кога је између осталог одређена циљана вредност резултата за смањење количина комуналног отпада одложеног на несанитарне депоније.

Да би се до краја 2018. године достигло циљано смањење количина отпада који се одлаже на несанитарне депоније – сметлишта од 2,5 процентних поена, као и смањење 28,5 процентних поена пројектовано за крај 2020. године, потребно је у што већој мери искористити већ изграђене капацитете за санитарно одлагање комуналног отпада.

Данас / ГЗС

















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


PRIJEPOLJE PRIBOJ SJENICA NOVA VAROS SANACIJA SMECE DEPONIJE

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (3)

  • Dragi      | 17.Mar 2019.13:52 h

    Ako druge opštine nešto ne urade ovi i PP su nesposobni osim za organizovane dzepove.Drže parafunkcionere sa laznim dokumentima,mi se bavimo prljavim rabotama vlasti ,ostavljaju pustoš ,nečuvene štetočine.Otimaju od socijale,povećali najveće cene komunalija a milione iz komunalnog daju prijateljima.Prevarili su građane te smo ih glasali,nikad više glas za sns zbog bedne koalicije.Razvaljen most ,blokiran život u Šarampovu,ogromna šteta itd.Uskoro odlaze ,ne mogu se dokoličari trpeti.Najgora vlast.
  • Darko      | 16.Mar 2019.20:21 h

    Koliko će da košta građane Prijepolja odvoz smeća 100km u jednom pravcu i još 100 u drugom ?
  • Komunalac      | 16.Mar 2019.18:00 h

    U Prijepolju rade od procenat i najgori su u regionu.Nisu u stanju da zatrpaju rupe u Valterovoja a kamoli deponiju.Okupili se zbog sebe zbog organizovane otimačine to jedino znaju.Bezakonje i rasulo,a funkcioneri se uvatili za visoke plate ,imaju plaćenu hranu i piće,vozikaju se nemaju oni pojma šta su dozvole samo znaju šta je lova.Grad nikad nije prljaviji a milioni otišli prijateljima.Aktuelana vlast je nesposobna da bilo šta uradi.
  • ISTINA      | 17.Mar 2019.11:17 h

    PA VALJDA JE SAD JASNO.NEKOME NECE NIKAD BITI.



  •  

























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 69.335.244 посета
    Тренутно на сајту: 104 посетилац(a)