Чачка, како сам тврди, није могао ни да замисли да ће студије завршити као први у својој генерацији. Међутим, након четири године мукотрпног учења, осим што је постао официр, Стефан је са просечном оценом 9,88 добио и звање машинског инжењера.

Овај скромни младић, чије ће име бити уписано златним словима у аналима Војне академије, која ће следеће године обележити 170 година своје дуге и поносне историје, за „Ало!“ наводи да је сигуран да се неће одвајати од златне сабље, која му је уручена као круна школовања.

"Желим да сабља буде код мене, а не у породичној кући у Чачку. Носићу је са собом, где год будем постављен на дужност. Боже здравља, када заснујем породицу, она ће имати посебно место у дому", каже Милићевић, за којег старешине тврде да је један од најбољих кадета које је Војна академија икада имала.

Најбољи млади потпоручник констатује да је завршетком студија остварио дечачки сан и да ће наставити да гради каријеру постепено.

"Као дете желео сам да будем инжењер, а уједно ме је привлачила и војничка униформа. Када је дошло време да се размишља о студијама, решио сам да објединим две жеље из детињства и упишем војномашинско инжењерство. Знао сам да ћу на академији бити најбољи што могу, али није ми било важно да будем најбољи у генерацији. Ипак, сада осећам част и престиж", наводи Милићевић.

Стефанова породица има дугу војничку традицију, али нико од његових предака није био професионални војник, због чега је родбина младог потпоручника посебно поносна на његов успех.

"Сви су пресрећни због онога што сам постигао. Ипак, најрадоснија је моја мајка Вера. Наравно, уз мене су и сестра и остала родбина. Ниједног тренутка се нисам покајао што сам уписао Војну академију. Било је и тешких тренутака, међутим, ако сте дисциплиновани и имате жељу за знањем, такве ситуације се брзо превазилазе", каже Стефан Милићевић.

Стефан Милићевић, Војна академија, кадет, Фото: Дејан Бриза / Ало

Реалност није иста као у серији

Први у у рангу Војне академије Стефан Милићевић за „Ало!“ наводи да хит серија „Војна академија“, која је почела да се приказује баш када је он уписивао студије, није пресудно утицала на његов избор занимања.

"Тешко је поредити реалност с уметничким изразом у свету кинематографије. Истина је да овде владају хијерархијски односи и да професори имају високе критеријуме. Такође, од кадета се захтева висок ниво знања и способности. Сигурно је тешко, али тако и мора бити јер није лако да се постане официр", каже Стефан.

Два пута пао испит

Потпоручник Стефан Милићевић каже да је упркос томе што има најбољи успех у генерацији, и он у току студија доживео да не положи испит.

"За четири године пао сам два испита. Радило се о испитима у којима се решава само један задатак. Он се отприлике ради на десет страница А4 формата, па ако се догоди да на почетку погрешите, резултат неће бити добар и не можете положити. Ипак, следећег пута, када сам изашао да га полажем, добио сам највишу оцену. Кикс може да се догоди свакоме, али важно је да се увек иде напред", каже Милићевић.

Ало / ГЗС