око
милијарду евра. За обавезно здравствено
осигурање, према подацима из националног
здравственог рачуна, годишње сви заједно
издвојимо око 160 милијарди динара, а
директно из џепа, за оно што доплаћујемо
у државном здравству и лечење код
приватника још - 125 милијарди, или око
милијарду евра. Од тога нешто више од
94 милијарде оставимо у приватним
ординацијама и лабораторијама.
Када
би осигураници добили могућност да са
здравственом књижицом иду и код
приватника, као што најављује министар
здравља др Златибор Лончар, здравље би
их мање коштало.
Уштеде,
како у џепу осигураника, тако и у
здравственој каси су и најопипљивији
разлог због којег Удружење приватних
лекара и стоматолога подржава пројекат
“са здравственом књижицом код приватног
лекара”, чија би реализација, према
најави министра Лончара, требало да
почне ове године. Промене на нивоу
примарне здравствене заштите, осим
значајних уштеда, у поштеној “тржишној
утакмици” значајно би унапредиле и
квалитет здравствених услуга, уверени
су у овом удружењу.
-
Систем какав имамо више нигде не постоји.
И Албанија је пре шест година приватизовала
здравствену заштиту - каже, за “Новости”
др Бранислав Кардашевић, копредседник
Удружења приватних лекара и стоматолога.
- Ми смо као удружење на предности модела
слободног избора лекара у примарној
здравственој заштити указивали, нажалост
без успеха, код претходних администрација
још пре десетак година. Кашњење у
модернизацији довело је српско здравство
на последње, 34. место у Европи.
Доктор
Кардашевић каже да су приватници сада
први пут стекли утисак да постоји воља
надлежних да се нешто мења, али се пита
зашто је било потребно да прође једна
деценија, неколико влада и три министра
здравља да би модел за који се залажу
постао прокламовани приоритет тек за
садашње здравствено руководство.
-
Здравство постоји због грађана, а они
очекују да када се одлуче на лечење код
приватног лекара коначно буду третирани
у складу са европским стандардима -
преноси др Кардашевић став Удружења. -
Све испод овог минимума је само понављање
грешака из прошлости и грчевит покушај
конзервирања постојећег стања од бројних
реторичара реформе који, седећи на две
столице, реформу гласно подржавају, а
тихо и упорно блокирају промене.
Приватници
не очекују да ће њихово укључивање у
систем ићи “глатко и брзо”, али су
уверени да је на том путу већа препрека
монопол државног здравства, него
беспарица у фонду осигурања.
-
Важно је да се од нечег почне: ако РФЗО
признаје 500 динара за пломбу, у чему је
проблем да пацијент са књижицом дође
код приватног стоматолога, плати услугу,
а касније део трошка наплати од осигурања?
- каже др Кардашевић. - Приче које смо
слушали више од деценије да би за фонд
здравственог осигурања укључивање
приватника у систем било скупо, служиле
су само за изговор и оправдање. У државном
здравству се пломба наплаћује 300 или
500 динара, а ми смо израчунали да је
економска цена у приватној ординацији
са једним стоматологом и сестром - 33, а
у државном чак 67 евра! Али, проблем је
што се у државном здравству не приказују
реални трошкови пословања, него се
рачуна само рад лекара, а одржавање
зграда, материјални трошкови, набавка
опреме, опет, пада на терет осигураника.
У
приватној пракси су значајни здравствени
ресурси. У Србији ради 1.714 приватних
здравствених установа: 13 општих и 52
специјалне болнице, 15 домова здравља,
129 поликлиника, 940 ординација...
Плата за (не)рад
Према
званичним подацима, просек по стоматологу
у државном здравству је 2,1 пломба у
смени. То је прилично лагодна позиција:
да вам неко даје плату и плаћа све
доприносе за “толики рад”, а после
посла да радите допунски, на црно - каже
др Бранислав Кардашевић. - Доктори опште
медицине се “хвале” да у смени приме
и по 55 пацијената, јер их на то тера лоша
организација система, а убеђен сам да
ниједан лекар који у смени прими више
од 15 људи, не може да пружи квалитетну
услугу пацијенту.
Извор
- Новости