На промоцији најновије збирке песама „Исповест на тргу“ Данојлићеву поезију говорио је бард српског глумишта Петар Божовић, а његов пребогати књижевни опус надахнуто је описивао Матија Бећковић.
„Оно што сам радио са 14-15 година радим и данас, пратим догађаје и збивања, рекао је академик Милован Данојлић. Стално преиспитивање ставова, промишљање, па опет преиспитивање, заправо је обрачун са собом и својим добом, освртање на прошлост.“
Петар Божовић је, говорећи Данојлићеве песме, дочарао сву моћ поезије и на маестралан начин истакао сатиричне тонове песниковог својеврсног свођења рачуна и осврта на властити књижевни и животни пут.
Ни једнан од три великана српске културне сцене није остао равнодушан на амбијент у дворишту Градске библиотеке. Места за седење била су попуњена много пре почетка програма, а они који су каснили тискали су се и „борили“ за бољи видокруг. У једном тренутку Бећковић није одолео емоцијама, узео је микрофон и обратио се Љижанима:
„Поред оволико технолошлих чуда, телевизија, мобилних телефона, неки тамо Срби, за које многи мисле да више и не постоје, у неком Љигу, дошли су да слушају неке песнике. Многи би рекли да тога више нема нигде на свету, али у Србији има. Ту је сва наша нада јер је вера у поезију вера у вечни живот. Када је још то и велики културни догађај, да библиотека добије име једног живог песника, који је устао из тог места, онда би рекли да је то било ко зна кад и ко зна где, ако је икад игде било. Зато је ово велики културни и духовни догађај и велики податак о нашем народу и његовом духовном здрављу. Треба да се поносимо са тим“ рекао је велики Матија.
Пробудио се ових дана Љиг из дубоког сна. У вароши која, попут многих у Србији, корача у заборав, десио се „метеор“ који је свом снагом разнео суморну стварнот, осветлио пут, понудио наду...
Затреперило је синоћ и срце великог песника, ганула га је љубав својих земљака који су испунунили свако слободно место дворишта библиотеке. Колико је Љиг поносан на њега, толико је он увек и свуда поносно подсећао одакле је. У Данојлићеву приврженост родном крају уверио се и његов велики пријатељ, Петер Хандке. Насловљавајући једно од послатих писама на кућу у Француској, Нобеловац је после назива улице написао: Поатје, код Љига.
Ни један посленик културе из овог дела Србије није проносио глас о свом родном крају као Данојлић. Његово импресивно стваралаштво добило је управо у Љигу својеврсни печат чином преименовања Градске у Библиотеку „Милован Данојлић“.
ГЗС
