Данас је Велики четвртак, дан када нема весеља

Православне цркве обележавају Велики четвртак, успомену на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика,

један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне седмице, када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.

Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача, који оду до њиве са запрежном стоком, али не раде ништа. Весеља нема, већ само окупљање.

Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.

Затим је узео чашу вина и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха“.

Христове речи се на Велики четвртак понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола.

Празник је један од дана одређених за причешће верника, који су поштујући православни канон „постили на води“ најмање пет последњих дана.

На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором – телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.

Народ верује да и највећим грешницима који се причесте на данашњи дан бивају опроштени греси. После литургије је дозвољено јести на уљу и попити нешто вина.

Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недеља, а они који се придржавају правила поста прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну припремљену на води, без уља.

ГЗС