Тај закон представља принудни прелаз приватне имовине у друштвену. Тако је у Чачку двориште претворено у шеталиште, а некадашњи дом Видојевића у прву чачанску робну кућу.

,,Ту се налазила имовина мог оца која се састојала од шест локала и неколико стамбених јединица. Доношењем закона о национализацији то је све преко ноћи нестало, за ту имовину нисмо добили ништа, а у национализацији нам је одузето све. Добили смо решење за два локала, један је био 131 квадратни метар и други 124, међутим до дана данашњег нисмо добили обештећење. Једини начин да се реши овај проблем је супституција,jep новчано обештећење не може да надокнади оно што су нам пре скоро пола века одузели.  Држава поседује неколико десетина пута више имовине него што су одузели народу после рата. Надамо се када имовина буде пописана и држава буде сазнала шта поседује да ће и нама вратити имовину која је стицана годинама, а коју су нам преко ноћи одузели”, рекао је Ратомир Видојевић из Чачка.

Ратомир Видојевић из Чачка, фото: Глас западне Србије

Реституција је покушај да се нешто учини на плану правде. ,,Обештећења” у натури и новчаном износу имају ограничења, па би трећи облик, односно супституција, требало да се изгласа и нађе у закону сматрају правни стручњаци.

Професор Миодраг Орлић каже да је идеја реституције да се нађе начин да се изађе на крај са неправдом и да се врати некадашњим сопственицима оно што им је одузето.

,,У данашњем закону постоје два облика реституције повраћај у натури, то значи одузета вам је кућа то вам се враћа или  земљиште . Када је реч о повраћају у натури,оно није увек могуће јер неки људи су законито стекли одређена права ,нпр.ако им је кућа била чатрља изграђен је солитер ,па није могуће применити реституцију у натури. Када је реч о новчаном обештећењу, и оно имас ограничења,па је зато супститиција најбоље решење. То значи одузето вам је земљиште у Новом Саду врати ће вам земљиште исте класе у неком другом месту и део супституције се састоји у томе да не можете да вратите оно земљиште које вам је некад припадало, али ће те добити  у замену друго земљиште исте класе”, каже Орлић за Глас западне Србије.

Професор Миодраг Орлић, фото: Глас западне Србије

Он додаје да и реституција има ограничења и да нису враћене задужбине које су престале да раде, што је велика штета и које по његовом мишљењу треба да се врати јер су их оснивали племенити људи за племените циљеве.

Миле Антић из мреже за реституцију похваљује и подржава идеју која је крајње рационална са аспекта заштите својинских права и са макро економске стабилности, а то је чињеница да је министарство финансија можда по први пут у историји стало на становиште да је супституција један од видова обештећења потпуно прихватљива и да је треба разрадити.У буџету за наредну годину нису предвиђена средства за реституцију што значи да се држава није задужила и да грађани сами себи неће исплаћивати оно што им је национализацијом одузето. Очекујемо да ће се  Закон о реституцији изменити ,односно да ће се у њему наћи супституција као трећа грана реституције,каже Антић.

,,Супституција се већ фактички спроводи код комасираног пољопривредног земљишта и у реституцији имовине црквених и верских заједница. Оно што је најважније од свега је да материјала за супституцију има, у питању су непрегледне површине преко милион хектара шумског земљишта у државној својини, 700 хиљада хектара пољопривредног земљишта и обрадивог 10 хиљада хектара у свим локалним самоуправама. Градска земљишта у државној својини се потражују далеко мање”, наводи Антић.

Према његовим речима следећи корак је на Министарству правде у чијем је надлежности измена закона.

,,Деведесетих година је враћено преко 150 хиљада хектара пољопривредног земљишта, враено је 50 хиљада црквама и верским заједницама коа и 28 хиљада хектара грађанима. Пољопривредно земљиште је три до четири пута више потраживано, али имамо и преко 900 враћених станова и 7.000 пословног простора, зграда и објеката и то све говори да реституција у натури може да се спроведе али би требало да буде много брже”, каже Антић.

Глас западне Србије