Лука је један од четворице јеванђелиста и писац је Јеванђеља по Луки и Дела апостолских. Данас се слави и Свети Петар Цетињски.

Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица, а верници га славе и као исцелитеља и заштитника неких заната. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.

Светог Луку као свог заштитника славе и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.

Лука се родио у Антиохији Сиријској од родитеља пагана, а хришћанство је примио рано, око 40 године нове ере. Био је лекар и пратилац Светог Павла, који га је срео у Троади на свом другом мисионарском путовању.

Свети Лука је хеленистички образован, а Павле га зове “љубљени лекар”, док стручњаци за Библију у његовим извештајима откривају смисао за већу медицинску тачност.

Обичаји на Лучиндан

На Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице. Када овца "затеже", кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи. У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се и: „Иде Лука, ето вука“ или "Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима током које вукови долазе до села. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке.

Извор: Мондо/ГЗС