министарство ради на креирању социјалних карата, по узору на европске земље и најавио увођење мобилног инспектора за борбу против рада „на црно“.
Он је у интервјуу за данашњу „Политику“ казао да ће „креирањем регистра социјалних осигураника и социјалних карата држава имати увид и контролу у све приходе, али и могућност да финансијску помоћ праведније расподељује онима који на то имају право“, као и да је његова жеља да „држава све информације има на једном месту и да се свака промена по аутоматизму евидентира“.
„А то за грађане значи да више неће морати да обилазе по 15 шалтера да би остварили неко право из области социјалне заштите – на дечји додатак, рецимо. Ми радимо све да у томе у што скорије време и успемо. Држава мора да спречи злоупотребу, али и да ургентно пружи помоћ када је потребна“, рекао је Ђорђевић.
На констатацију да подаци говоре да је око 700.000 особа незапослено, да незапосленост највише погађа младе и да се процењује да сваке године око 20.000 особа одлази из Србије „трбухом за крухом“, младих од којих се очекује да поправљају наталитетну слику нације, Ђорђевих је навео да се, према подацима Анкете о радној снази за други квартал 2017, анкетна стопа незапослености знатно смањује и сада износи 11,8 одсто.
Он је додао да се „спуштање нивоа незапослености очекује и привлачењем страних и домаћих инвеститора, креирањем нових радних места, појачаном финансијском контролом, али и инспекцијским надзором на терену“.
„Што се тиче одласка младих из Србије, Влада Србије већ преузима мере које укључују прилагођавање образовних програма и курикулума потребама тржишта рада, посебно увођењем образовних профила из области информационо-комуникационих технологија и образовних профила стручних радника за које постоји потреба и тражња на тржишту рада“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Ђорђевић је као „последњи добар пример из праксе“ поменуо „пријем прве групе студената завршних година постдипломских студија Правног и Факултета политичких наука Универзитета у Београду на програм тромесечног волонтирања“.
„Овим пројектом наше министарство жели да пружи подршку студентима да остану у Србији“, казао је он.
Упитан како ће се борити за права ангажованих у „раду на црно“, којих је према проценама између 600.000 и милион особа, Ђорђевић је навео да је „недавно инспекторат за рад потписао споразум са Пореском инспекцијом, чиме је договорен заједнички рад на терену“ и да „инспекција више неће бити редовна и најављена, већ ванредна и појављиваће се свуда да би послодавце који не пријављују раднике опоменула да ће бити у проблему“.
„Уводимо и мобилног инспектора који ће моћи на лицу места да провери да ли је неко пријавио радника или не, како би се одмах издавале казне или упозорења у зависности од статуса тих радника“, рекао је Ђорђевић .
Он је додао да „захваљујући измени закона, више неће бити потребно три дана за пријаву радника“.
„Дакле, свако мора да пријави радника од момента када он почне да ради и више неће моћи да се “вади“ на исту причу “баш данас је радник почео да ради, пријавићу да сутра““, казао је министар.
На питање у чијој су надлежности приватне агенције путем којих радници заврше као јефтина и мобингована радна снага, уз навођење последњих примера из Словачке у којој је приведено 23 српских држављана, Ђорђевић је одговорио да „у Србији тренутно легално делује 105 агенција за посредовање при запошљавање у земљи и иностранству, а њихов списак налази се на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“.
„Држава и Министарство рада ће помоћи сваком грађанину ове земље који се нађе у невољи – то није спорно. Али, ако радници оду у иностранство путем агенција које немају лиценцу, ми смо ограничени јер не можемо да им пружимо правну помоћ“, рекао је Ђорђевић.
На констатацију да је најавио повећање родитељског додатка за прво дете са 39.000 на 100.000 динара и питање да ли ће он бити исплаћиван ођедном, као што је до сада било, или на рате, министар је казао да ће „бити исплаћиван од јануара у 24 рате – ако Скупштина Србије тако одлучи“.
„Ми желимо да ти додаци буду у складу са могућностима дрyyаве и верујемо да ће држава бити у прилици да даје све више и брже реагује на ургентне ситуације начином исплате. Промена једног динара обевезује нас да мењамо законе и идемо у скупштину. Остали износи – за друго, треће и четврто дете остаће исти“, рекао је Ђорђевић.
На питање када се може очекивати увођење закона о регистрованом партнерству, којим се легализује заједница особа истог пола, уз констатацију новинара да се Србија обавезала у оквиру акционог плана за поглавље 23 да донесе овај закон до октобра 2019, Ђорђевић је навео да „Србија на путу ка ЕУ ради усклађивање свог законодавства и спроводи све обавезе које је на том путу преузела“.
„Влада Србије је упорна да на том путу истраје, а наш главни циљ је бољи материјални положај грађана, као и правна сигурност“, закључио је Ђорђевић.
Извор: Танјуг