финансија Синиша Мали рекао је у начелној расправи да је Србија спремна за његову примену и да ће се прва на удару наћи, пре свега, она лица код којих је највећа несразмера између законитих прихода и расхода.

Држава је тим законом добила делотворан механизам да за сваког може да утврди да ли се обогатио незаконито.

Ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину остаће без три четвртине те вредности, а ако суд утврди да му је имовина стечена кривичним делом, биће му одузето целокупно прибављен иметак.

По закону, на удару ће се наћи они у које се посумња да за највише три године имају за 150.000 евра већу имовину од пријављених података. Када је реч о изменама које су посланици усвојили, реч је о променама термина.

Усвојена је измена назива израза "незаконито стечена имовина" у "имовина на коју се утврђује посебан порез", како се овај израз не би поистовећивао са изразом "имовина проистекла из кривичног дела".

Посланици су гласањем за измене закона прихватили и додавање израза "издаци за приватне потребе физичког лица", који је дефинисан као издаци које је физичко лице имало за приватне потребе, а ради утврђивања порекла прихода које је стекло физичко лице, а није их потрошило на стицање имовине.

Терет доказивања увећања имовине у односу на пријављене приходе физичког лица је на Пореској управи, а на физичком лицу је терет доказивања да је на законит начин стекло имовину у делу у коме увећање његове имовине није у складу са пријављеним приходима.

Јединице Пореске управе утврђиваће увећање имовине физичких лица на основу података којима располаžе и података које прикупи од других органа и организација, правних или физичких лица.

У оквиру Пореске управе, формиран је Сектор за порекло имовине, који ће се бавити тим пословима, а који за почетак броји око 20 инспектора. Систематизацијом је планирано да их буде 60.

ГЗС /Танјуг