„Књига је љубавна прича, роматична али са доста фантастике. Свестан сам тога да када се пише љубавна прича она врло лако може да буде лако штиво, баналан текст, тако да сам изузетно пазио на поетику те књиге, и трудио сам се да има што више фантастике, коју сам ја и у ранијим књигама гајио, увек умерено, мало и у назнакама“, рекао је Матијевић.
Он је навео да треба доста рада да би се роман ставио у један дан, треба написати мисли, поимање вере у живот.
„Ана Жежељ током читавог роман слави живот, иако јој све није по вољи. Она је усамљена. Није се слагала са родитељеима, не слаже се са својом ћерком и зетом, она се не слаже са својом комшинком, пријатељице са којима се слагала су одавно умрле. Она живи у друштву, који је приказан мало поиздаље и кроз хумор, које има нехуман одност према старим људима. Ана има и здравствених проблема, и поред свега она слави живот и не сумња да ће јој се вратити тај човек или да ће је назвати телефоном. Чак и када се у два наврата налази на прагу смрти, она размишља о томе, на неки нама духовит начин, да ли ће у том паклу бити могуће обрлатити чуваре и извући се из пакла, чак и у тим тренуцима размишља како даље да се бори“, истакао је Матијевић.
Место радње може се препознати кроз причу, ћерка и зет је воде у Дом здравља преко пута кога је парк, затим ту је биоскоп Сутјеска, улица Светог Саве, Карађорђева, Амиџина, Булевар Вука Караџића, са Овчара долази невреме. Не пише који је град, али се врло лако може закључити.
„Име града нисам намерно ставио, јер нисам хтео причу да ограничим, већ да кажем да је то старица у малом месту у Србији“, рекао је Матијевић.
Он додаје, да је прво хтео да онај ко чита ужива у поетици, да буде духовито, да се насмеје, да се одмакне од политике, естраде. Али и да покаже да се особа која има између 74 - 76 година не предаје, има великих проблема са здрављем, а подршка јој је вера у живот и тај човек.
„Зачудило ме што је за овако кратко време доста људи прочитало књигу и јавило се са углавном позитивним реакцијама, неке су ме чак и зачудиле, направио сам духовиту књигу која је за неке била и јако тужна“, рекао је Матијевић.
Живорад Недељковић и Владан Матијевић на представљању књиге "Сусрет под необичним околностима", фото: ГЗС
Живорад Недељковић гост на представљању књиге Ану Жежељ је доживео као занимљиву особу која у дубини свог бића можда има оно значење које има њено име.
„Она која је милост и она која је захвална то значи Ана, а у другој конотацији реч Ана значи она која ће се поново родити. Ана Жежељ верује да смрти нема, верује да живот који је њој донео многе непријатности, многа лудила за које она свесно није била одговорна и није их бирала, она верује да ће у неком другом животу у коме ће се родити моћи да надомести да живи свој истински живот“, рекао је Недељковић.
Додајући да Владан Матијевић оставља такву могућност до краја јер нема неке разрешнице која би нам рекла да је она преминула. Отвореним крајем можда и сугерише да је она наставила тај живот.
„Сматрам да ће ова књига довољно учврстити позиције Владана Матијевића на књижевој сцени, показаће оно што се знало пре, да је он мајстор психолошког приповедања, које на суптилан начин говори о тајнама и скривеним куцима људског бића и мајстор да проникне у те тајне“, закључио је Недељковић.
Глас западне Србије