и другим збиркама Србије и Европе”. О читавој едицији и томе како су “Обреновићи” настали, говорио је директор Музеја рудничко – таковског краја, један од уредника публикације Александар Марушић, говорећи о важној улози рецензената и свих сарадника на издавању претходна четири тома стручне каталошке публикације.
Др Игор Борозан, сматра да је питање сагледавања прошлости круцијално за један народ и, да, када смо већ помало занемарили историју средњевековних династија, овај пројекат, који говори о династији од које је почела нововековна историја Србије је од посебног значаја.
Публикација “Обреновићи” је темељ. Борозан овај пројекат сматра најважнијим у последњих двадесет година у нашој култури јер сличног нема ни код нас ни у Европи. Анализирањем радова, како он каже, видимо огромну грађу која је грађа не само династије, већ грађа друштва 19. века. Посебно је истакао важност научног апарата и литературе, који за све будуће истраживаче отварају пут. Игор Борозан је истакао да постоји више патриотизама, али да је од свих најважнији културни патриотизам, јер без културе није одржива ниједна заједница. У томе се огледа и и велики значај објављивања “Обреновића”.Како је Борозан један од рецензената, истакао је да је сваки заједнички пројекат, нарочито у данашње време изузетно тежак, а да, када се људима верује, утабан је пут новим томовима.
Музеј рудничко-таковског краја и уредници публикације Ана Боловић и Александар Марушић, стекли су неопходно поверење и утемељили пут новим томовима. По речима Борозана, свака нова свеска је боља од претходне. Богатство грађе је бескрајно и изнова доноси нешто ново. На самом почетку, Александар Марушић је истакао да би пројекат требало завршити анализом урађеног, што је потврдио и Игор Борозан, да задњи том је неопходно да буде аналитичка анализа читаве грађе.
Између осталог, истакнута је естетско - визуелна улога “Обреновића”. Све томове ликовно - графички је обрадио Вељко Тројанчевић, графички дизајнер из Горњег Милановца.
На крају, Борозан је истакао да културни патриотизам треба пропагирати кроз културни туризам. Треба препознати бренд Обреновића што је за Општину Горњи Милановац изузетно значајно. На култури треба градити идентитет.
Др Милош Тимотијевић, историчар чачанског музеја, истакао је да је на представљању првог тома, поменуто да би било добро обновити Таковски дворац, до чега сада и долази. Све установе Србије утемељили су Обреновићи и та чињеница се не сме занемарити.
Тимотијевић се осврнуо на радове који у “Обреновићима” говоре о чачанском крају и истакао да су многе зграде директно везане за ову династију, да многе улице носе називе по члановима династије Обреновић, мајка краљице Драге је рођена у Чачку, манастир Вујан је гробна црква Николе Милићевића Луњевице, споменик посвећен Другом српском устанку у Љубићу је од изузетне важности. Истакао је Тимотијевић да би у наредним томовима било потребно посветити простор урбаним целинама, објектима, улицама које су везане за династију Обреновић.
Госте је најавила директор чачанског музеја и један од аутора у четвртом тому Делфина Рајић.
Глас западне Србије
