историчара Снежане Ђенић и академског сликара Радомира Верговића, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” у Чајетини на Видовдан је обележила свој дан и 118 година од оснивања најстарије установе културе златиборског краја.

Бројна сведочанства из архива, литературе и усмених казивања својеврстан су поменик знаменитих личности златиборског краја током 19. и 20. века и део будуће поставке Музеја Златибора.

Настојање да се подсети на дуг према прецима, прате слике Радомира Верговића, које од претходне деценије оплемењују простор Библиотеке.

Радомир Верговић и Снежана Ђенић, Фото Д. Гагричић

Уз животописе у јавности познатих Златибораца, - сердара Јована Мићића, оснивача Чајетине и узданице књаза Милоша на граници према Отоманској царевини, те ђенерала Крста Смиљанића, команданта Дринске дивизије у пробоју Солунског фронта и Димитрија Туцовића, вође социјалистичког покрета у Србији, књига и изложба осветљавају животни пут још девет личности, од сељака до кафеџија, трговаца, свештеника и културних посленика стасалих међу боровима и брвнарама, под небом планине.

„За разлику од ранијег "Поменика" Милана Ђ. Милићевића, као и неких каснијих, посвећених искључиво мушкарцима, овај је посвећен и женама”, истиче, поред осталог, рецензент проф. др Радош Љушић.

Жене овог краја, од обичних до једне високообразоване, као и збирка илустрованог материјала, новина су за овакав поменик локалних личности, те су стога вредни сваке пажње и поштовања. Милица Марковић Станојевић била је прва факултетски образована жена у чајетинској општини, професор биологије у више градова, а по пензионисању вратила се у завичај и у Сирогојну учила ђаке и помагала изласку села из сиромаштва.

Софија Мићић, супруга Јована Јоца Мићића, млађег унука рујанског сердара, запамћена је по доброчинству и укључивању у све активности које су утицале на развој варошице. По врлинама и части траг су оставиле и две сестре Никић, удате у Смиљаниће. Попадија Катарина изродила је петнаесторо деце и сву је (осим двоје рано умрле) извела на пут или уписала у високе школе пошто јој је муж умро. На страницама књиге за Круну је истакнуто да је ратна хероина, симбол страдања жене у Великом рату, а успешно је водила кафану у Чајетини.

Свака од биографија 12 личности је, како каже историчар Снежана Ђенић, у малом историја времена и простора у ком су остављали траг. Међу одабраним заслугама и историјском улогом су Мијаило Јевремовић, марвени трговац, посланик и пионир туризма, прота Радосав Смиљанић, градитељ чесама и белега солунцима, Секула Кнежевић Ћалдовић, неимар путева, те хидролог, академик Миладин Пећинар, "човек који је умео да слуша реке" и Љубиша Ђенић Пујо, зачетник прве музејске збирке Златибора.

Сјај разума, огањ под веђама

Није тешко препознати Златиборце, људе стаменог држања и отвореног погледа. Нежност очију Милице Марковић, сјај разума у погледу инжењера Пећинара, огањ под веђама сердара Мићића или смирена одлучност генерала Смиљанића одају постојаност њихових уверења. Снажном бојом сликар Верговић је оживео те часне људе, чија су дела уздизала етички кодекс становника простране планине - истакла је на отварању изложбе Катарина Доганџић, иторичар уметности.

Д. Гагричић/Новости/ГЗС