су били најбоља препорука за долазак на хиљаде гостију из земље и света у Богутовачку Бању, удаљену двадесетак километара југозападно од Краљева. Добри познаваоци бањских прилика тврде да се златним периодом у развоју бање може сматрати време од почетка шездесетих година прошлог века до краја двадесетог века када су из године у годину обарани рекорди у броју посетилаца.
Иначе, прва сазнања о Богутовачкој Бањи, која се знатно касније прочула и као рај за живце подно планине Троглава, везују се за 1835. годину када је влада Кнежевине Србије наредила да се у Бечу ураде хемијска испитивања и анализе минералних вода ове бање.То испитивање као неколико каснијих од стране наших и страних референтних установа су потврдила изванредна својства бањских вода у лечењу не само неуропсихијатријских обољења и нервног система (мултипла склероза, хронична мигрена, висок крвни притисак), него и болести органа за варење, кардиоваскуларног система, периферних крвних судова, као и нека друга.

Временом Богутовачка Бања је постала све привлачнија не само онима који су у њеној благотворној води тражили лек већ и за љубитеље нетакнуте природе, чистог ваздуха, пространих пропланака, четинарских шума, затим кристално бистре реке Лопатнице и на десетине врста лековитог биља.

Убрзани развој Богутовачке Бање

Отварање хотела „Минерал“ 1985. године, као и неколико десетина модерних вила и апартмана за смештај гостију, донело је снажан импулс развоју Богутовачке Бање. Већ наредне године забележен је рекорд у броју посетилаца - 8.873 и броју ноћења - 68.673. Просперитет бање донео је бржи економски и друштвени развој не само Богутовца него и десетак околних села чији су житељи готово све своје пољопривредне производе продавали бањским ресторанима и гостима. Миграција становништва из богутовачког краја је преполовљена.
Међутим, време транзиције, које је започело почетком овог века, било је погубно како за Богутовачку тако и за оближњу Матарушку Бању, чију је организацију и пословање деценијама обједињавало истоимено лечилиште и одмаралиште. Лоше руковођење, немаран и неодговоран однос према друштвеној, касније државној својини по моделу „свачија и ничија“, вишегодишње ишчекивање приватизације и новог власника, имали су несагледиво штетне последице како за бање тако и за цео крај.

Пре пет година у Природно лечилиште и одмаралиште „Матарушка и Богутовачка Бања“ је уведен стечај, стотинак радника, који и данас воде судски спор у вези неисплаћених зарада, остало је без посла а на хотеле и друге објекте стављени су катанци. Године просперитета заменило је вишегодишње пропадање. Приватне виле и апартмани у које су њихови власници уложили огроман новац, махом зарађен у иностранству, већ неколико сезона су полупразни.

Судбина бање у рукама Владе Републике Србије

Да би колико толико зауставили даље пропадање и девастирање некада једне од наших најпознатијих бања, мештани уз помоћ гостију улажу велике напоре да свима којима је потребно лечење обезбеде бар минималне услове за то. Зато сами чисте базен за купање, одржавају парковске површине, врше потребне поправке на објектима и редовно плаћају порез и таксе за издавање својих објеката гостима као да бања нормално функционише. Сви се слажу да је овакво стање неодрживо.

Почетком ове туристичке сезоне од Министарства туризма, трговине и телекомуникација, односно владе, затражили смо одговор шта је урађено од увођења стечаја до данас и шта се планира да се статус две бање реши. У одговору је наведено да је питање приватизације Матарушке и Богутовачке Бање захтевно и да тражи сарадњу неколико министарстава, републичке дирекције за имовину и ПИО фонда с тим што највећу надлежност по питању приватизације бањских капацитета припада Министарству привреде. По свему судећи, на приватизацију, као најбољу меру за решење статуса Богутовачке Бање, свакако и Матарушке, још ће се причекати иако сви надлежни сматрају да би било најбоље да се цео посао око приватизације, односно проналажења стратешког партнера заврши што пре. У супротном, и наредна бањска сезона као и ова и неколико претходних биће у рукама становника и гостију Богутовачке Бање.

ГЗС/Миланко Даниловић