Пругом Шарганска осмица у два термина 



 




Пругом Шарганска осмица у два термина
10.09.2016. 08:30 | 1 коментар(а)



„Проћи ће подоста година, па ће се људи опет сјетити гвозденог пута, те ће се испотекаре обновити овај пут. Само њим до Вишеграда

неће путовати путници ради потребе и посла, већ људи од забаве сербез одморишта и уживанције”, рекао је М. Тарабић.

Од времена (крај 19. века) када је кремански пророк Митар Тарабић изнео још једно у низу својих пророчанстава, до остварења горе наведеног прошло је много година.

Јединственом трасом у Европи, пругом уског колосека просеченом кроз мокрогорску котлину и падине Шаргана, окружене планинама Таром и Златибором, а чији се настанак везује за почетке српског железничког саобраћаја, од 1925. па све до фебруара 1974. године крстарио је популарни „Ћира”

Тарабићево пророчанство почело је да се остварује новембра 1999. године када су отпочели радови на реконструкцији и ревитализацији старе „Осмице”.

Коначно од септемба 2003. године, на релацији Мокра Гора – Шарган Витаси и назад, на делу пруге која је некада била жила куцавица и веза Европе са Јадранским морем, поново је почео да саобраћа воз. Од тада су „људи од забаве сербез одморишта и уживанције” постали главни посетиоци Мокре Горе и путници у вагонима на историјски значајној, данас веома атрактивној музејско – туристичкој прузи „Шарганска осмица”.

Фото: С. Л. / ЈСТ

Радним данима, а посебно викендом у периоду од априла до краја октобра када собраћа музејски воз „Носталгија”, у почетној станици Мокра Гора све врви од путника. Воз саобраћа свакодневно у два редовна термина, у 10.30 и 13.30 сати, а вожња са паузама траје око 2 сата и 25 минута. Деца до шест година имају бесплатну вожњу, одрасли плаћају 600, а за децу од шест до 14 година возна карта износи 300 динара.

Од прве пиштаљке за полазак воза, клапарање вагона уском пругом кроз планинске усеке и чаробно природно окружење изазива одушевљене туриста. Како и не би кад је пружно растојање од близу 16 километара до станице Шарган Витаси „обојено” мраком чак 22 тунела, пре, и после којих у пуном сјају дневне светлости освајај природе лепоте.

Укупна дужина тунела на Осмици износи 5.446 метара, а најдужи је Шарган са 1.667 метара. Пруга прелази преко пет мостова, а најдужи од 45 метара је на реци Камешини. У току вожње у вагонима се са разгласа чује презентација о прузи и објашњења о занимљивостима у окружењу, али је често надјачана хуком воза и носталгичном буком вагона…

Прву прилику за двадесетоминутну паузу уз напуштање воза, освежење или сређивање утисака путници „Носталгије” имају у станици Шарган Витаси, месту одакле се некада путовало даље у правцу Сарајева и Дубровника.

У повратку, воз се на кратко зауставља код стајалишта Крст како би путници са видиковца осмотрили део пружне трасе у облику броја осам којом је превазиђена висинска разлика између Мокре Горе и Шаргана. И све то под „пиштаљком” и будним оком професионалног, изнад свега љубазног возног особља, расположених да у сваком тренутку туристима буду на услузи. „Осмичарење” се наставља до станице Јатаре, прелепо сређено одмориште са рестораном поред, и видиковцем изнад саме станице.

Следеће кратко заустављање је у станици Голубићи карактеристичној по празној станичној згради са једне и видиковцу са друге стране пруге. Са овог места поглед пуца на долину у чијем средишту се протеже село Мокра Гора, леву страну предела краси Скулова воденица у приватном власништву, а десну, на брду Мећавник „Дрвенград” Емира Кустурице.

Фото: С. Л. / ЈСТ

Последње заустављање на крају вожње је на видиковцу Луди камен, код камена љубави са прелепим погледом на извориште лековите воде Беле воде, препознатљиво по цркви Св. Јована Крститеља. До ове локације у бизини насеља Мокра Гора може се доћи аутомобилом или лаганом шетњом трасираним пешачким стазама кроз аутентичан амбијент.

У односу на прошло време кад су се у станици Јатаре возови само укрштали и напајали водом, и на којој никад није продата ни једна карта нити је неки путник сишао или се попео на воз, данас је ово права оаза за уживање, како у природним лепотама, то и у богатој ресторанској, а у летњим вечерима и пријатној музичкој пунуди.

За разлику од осталих станичних зграда, једино она у Голубићима изгледа напуштено. Разлог није немар, већ је као објекат новијег датума на неки начин украс локације на којој је направљена за потребе снимања филма „Живот је чудо”.

Аутор : Сенка Лучић (Политика)













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • Petar      | 10.Sep 2016.08:45 h

    Prelepo! Samo ne razumem zasto voz ne ide do Visegrada kad je vec napravljena pruga?



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 71.322.951 посета
    Тренутно на сајту: 85 посетилац(a)