доживљава експанзију и многи је називају и воћком будућности. Површине под засадима овог плавог злата вишеструко су увећане, а пре четрдесет година прве веће плантаже боровница на територији Србије посађене су на пропланцима планине Рудник. Један од пионира јесте Момчило Пауновић који је ово воће посадио пре 16 година и сада има површину од 22 ара.

„Боровница није захтевна биљка, оно што је неопходан предуслов јесте одговарајуће кисело земљиште, са пх вредношћу од 4,2 до 5,3. Уколико то није у тим вредностима све је узалуд, не може ништа да се добије побољшавањем. Ове године своје засаде нисам ни ђубрио, а род је био одличан. Фантастично рађа и у систему слободног узгоја, даје приносе од чак 16 тона по хектару”, рекао је Момчило за РИНУ.

У Србији се боровница узгаја на скоро 2.000 хектара, а бројни су они који одлучују да засаде управо ово воће због могућности добре зараде. Откупна цена боровнице годинама уназад је у односу на друго воће, доста виша.

„Прошле године сам је продовао за 600 динара по килограму, а ове сезоне њена цена је 700. Све што се убере, може и да се прода кад је у питању боровница. Претходних година све је ишло за извоз, а сада је у наше домаће тржиште изузетно исплативо. Моје борвнице неретко спакујем и шаљем поштом на кућну адресу”, каже овај воћар са Рудника.

Он додаје да је најбоље боровницу продати као конзумну воћку, али он се одлучио и да је прерађује тако да су у његовом домаћинству светло дана угледали сокови, џемови али и вино од боровнице. Све то такође, нађе свој пут до купаца.

РИНА / ГЗС