бруцош је на Ветеринарском факултету у Београду, али већ одавно њен хоби је дресирање паса. Све је почело када је желела свог малиноу Киру да научи основним командама и успела у томе. Опасан и неповерљив пас, уз њену дресуру постао је прави кућни љубимац.

„Од малих ногу сам свим псима прилазила без страха и то је љубав која не може да се опише речима. Иако је било доста предрасуда због тога што се ја као млада девојка бавим дресуром опасних паса, све сам их разуверила јер дресура није мој посао, већ хоби који ми причињава огромно задовољство. Са мојим белгијским овчаром сам почела. То су пси који тек од друге године крећу да се уче основним командама, јер су до тада још увек незрели", прича за РИНУ ова млада дресерка из Пожеге.

Дресуру је учила на предавањима, од страних дресера преко јутјуба и постала прави мајстор. То најбоље доказује управо и њен пас који осваја бројне награде на Међународним изложбама. У Златиборском округу убрзо су сви љубитељи паса чули за Милицу, па је овог лета имала пуне руке посла. Њену дресуру прошли су не само овчари, већ и друге раса паса.

„Власници већином траже да њихове љубимце научим основним командама. Да се одазивају на име, да могу да их оставе испред продавнице, да не нападају људе, друге псе и птице. Али, било је и оних специјалних захтева као на пример да пас да шапу, да се преврне на команду. Метода коју ја користим назива се позитивном, јер радим по принципу награде. Уколико пас уради оно што се од њега тражи добија након тога лоптицу или храну у зависности шта више преферира", рекла је Милица.

Она наглашава и подвлачи да не постоје лоши пси, већ само лош приступ власника према њима и да само од тога зависи какав ће бити њихов кућни љубимац кад стаса.

„Сви пси су махом јако интелигентни и воле да уче, зато је јако важно да се ради са њима. Јако је важно да власник води рачуна о свом кућном љубимцу од како крочи у њихов дом, са њима мора доста да се ради како би на крају били поносни власници", каже ова будућа докторка ветерине.

Највећу подршку у њеном хобију пружа јој породица, без које не би успела да постане овако добар и успешан дрсер као што је сад.

„Одмах смо препознали ту њену љубав према псима и нисмо желели да је спутавамо. Ту смо да је подржимо да оствари своје снове. Пратимо оно што ради, подржавамо је. На самом почетку мжда и није било свеједно што је бирала да буде дресер опасних паса, али убрзо смо схватили да немамо ни најмањи разлог за бригу јер то је оно у чему се одлично сналази и воли оно што ради, а то је најважније", изјавио је Миличин тата Крсто.

Милица је ових дана зузела клупу на предавањима на факултету, али како каже, то је неће спречити да сваки свој слободан тренутак посвети својим псима.

ГЗС/РИНА