ванредне ситуације,Краљево је у врху српских градова са најмањим бројем страдалих и оболелих грађана од коронавируса.Упоредо са најважнијом битком да сачувају своје али и здравље других,Краљевчани су ушли и у борбу за што чистији и лепши град,али и села на градској територији. Судећи по изгледу, али и неким важним статистичким подацима с којим располаже Јавно предузеће ,,Чистоћа“ Краљево,та битка се  успешно води.

,,У марту и априлу ове године с нашом механизацијом и истим бројем радника  као прошле године, на градску депонију депоновали смо за 60 одсто више разног отпада него у истом периоду лане.Тако ,на пример,прошле године у та два месеца извезли смо на депонију 4.168 тона отпада,а ове 9.446 тона.Одазивали смо се на сваки позив грађана и у граду и у селима , преузимали дотрајали намештај,грађевински шут и све оно што су наши грађани сматрали сувишним у њиховим становима,кућама,двориштима,ливадама...

Краљевчани водили бригу и о чистоћи вртова, фото: ГЗС, М. Даниловић

Није та сарадња још онаква какву бисмо желили и која је у обостраном интересу ,али је чињеница да је далеко боља него пре епидемије“,казује Владимир Баралић,руководилац Радне јединице  ,,Хигијена “ у  краљевачком јавном предузећу.

На терену слика је непрепознатљива у односу на ранију.У селима,како задовољно истичу мештани,искрчене су ливаде,воћњаци и атарски путеви где коса и косири нису улазили деценијама.Прогледала су дворишта давно напуштених кућа и сваки тренутак изван забране кретања коришћен је да се уреде наслеђене куће и имања.

Владимир Баралић, руководилац радне јединице Хигијена ЈКП "Чистоћа", фото: Принтскрин

,,Било је задовољство гледати како се живот враћа у село,како се крчевином шире ливаде и пашњаци,ору и сеју баште,за своју потребу.Када је укинуто ванредно стање, сеоску тишину,на који смо одавно навикли,парао  звук фреза,тримера,косачица и старих добрих коса.

Милина је слушати и гледати“,прича Глигорије Кушић,краљевачки пензионер,који је живот у граду давно заменио селом.

Према речима Властимира Воштинића (91) из Пекчанице у том и околним селима минулог и овог викенда било је више људи него било када у последње две деценије.

,,Јесте ова епидемије свету и Србији донела многе невоље,од губитка људских живота,оболевања и страха, али мислим и да је многе опаметила да промене своје навике и почну да више мисле на природу и своје здравље“,наглашава директор сеоске земљорадничке задруге и најстарији мештанин у селу.

Фото: ГЗС/ М.Даниловић

Старим сеоским кућама и помоћним објектима ,којих је много више него оних новије градње, враћа се стари сјај.Поправља се столарија,кровови,ограде и све оно што је зуб времена давно начео.И куће и цело домаћинство Мирославе Ракић и њених кћерки Весне,Оливере и Славице,које више од три по деценије живе у Чикагу,блистају као да су пуне укућана.О томе брину њихови рођаци Часлав и Александар.

,,Прошле године уложен је велики новац у обнову домаћинства и кад било ко од њих поново дође затећи ће домаћинство у стању како приличи угледним домаћинима,какав је био мој стриц“,прича Часлав.

Дејан Даниловић,директор једног аустријског архитектонског бироа у Београду,узео је  неколико дана одмора да помогне родитељима у сређивању сеоског домаћинства ,што ће убудуће да ради много чешће јер,како каже,село враћа снагу , јача вољу и доноси стално нове идеје.

Прави акцијашки дух завладао је и у граду.Готово да је немогуће видети  непокошено двориште, терасе и степеништа без цвећа.Они који имају бар ар слободног плаца посејали су лук,по који струк паприке,парадајза,краставца.

Улице у приградским насељима скоро да се не разликују од оних  у центру града,захваљујући градском јавном предузећу ,,Чистоћа“ али становницима тих делова града.Неки нови колективни дух ,ентузијазам и свест о општем добру враћају се на велика врата.

 ГЗС/ Миланко Даниловић