оцењује се у тексту Њу Јуроп.
У тексту под насловом "Тамни облаци над Србијом, САД и Русија се боре за утицај", Ковачић констатује да је амбасадор Кајл Скот у интервјуу за један српски дневни лист казао да је "коначно време да се крене напред и побољшају наши односи, а имамо веома добре основе да то учинимо. Ми делимо исту визију да Србија треба да постане заслужан члан ЕУ".
Москви није одговарала констатација амбасадора Кајла Скота да су актуелни односи САД и Србије одлични, па је оштро реаговала портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавом да се "САД најпре морају извинити за бомбардовање Југославије 1999, платити одштету породицама убијених и рањених у нападима, па тек онда тражити од других да гледају у будућност".
Речи Захарове представљају чудно одступање од стандардне дипломатске праксе пошто министарства спољних послова обично не коментаришу изјаве амбасадора ривалских сила и то дате у трећој земљи, при чему се њихова властита земља не помиње, наводи Ковачић.
Јасна и гласна порука је да Москва пажљиво прати јачање односа Вашингтона и Београда, као и да неће благонаклоно гледати на све веће приближавање Беле куће и српске Владе, наводи аутор текста.
До пре неколико година у Вашингтону је постојало чврсто веровање да је питање Косова већ решено и да ће Западни Балкан ићи путем чланства у ЕУ. Током тог периода, Москва је учинила напор без преседана у историји српско-руских односа да придобије срца и умове, при чему је Кремљ у томе остварио алармантан успех код српске популације, махом због тога што у тим настојањима није имао конкуренцију треће стране.
Недавно реаговање руског Министарства спољних послова на изјаву амбасадора САД у Србији о одличним српско-америчким односима указује да Москва неће препустити последње остатке утицаја на Балкану без борбе, што ће несумњиво бити виђено као претећи тамни облак над локалним актерима у региону, оцењује Јован Ковачић у ауторском тексту за Њу Јуроп (Неw Еуропе).
Руска подршка Србији у Савету безбедности УН, која је укључивала блокирање чланства Косова у УН, дала је Москви знатан утицај у Београду.
Истовремено, српска дипломатија је кренула у акцију и издејствовала да 15 земаља повуче или поништи своје признавање Косова.
Када је Русија у Београду отворила и два медијска пункта - Раша Тудеј и Спутњик, а пошто је Доналд Трамп изабран за председника, Америка се коначно пробудила у вези актуелне реалности на Западном Балкану, наводи се у тексту.
Вашингтон сада каже да ће прихватити било какав споразум који Београд и Приштина могу да постигну.
Трамп је у том смислу именовао балканског ветерана, Метјуа Палмера, за специјалног изасланика у немирном региону како би ојачао посустале преговоре српске и косовске стране који су замрзнути након што је Пристина увела таксе од 100 одсто на сву робу из Србије, значајно кршећи споразум ЦЕФТА.
Србија је са ентузијазмом поздравила промену расположења САД и њихово обновљено учешће у мировном процесу, које укључује идеју о одржавању медјународне конференције о Косову уз учешће САД, ЕУ, Русије, Кине и Турске, а све то смањује утицај Москве над Београдом, који конзистентно понавља опредељеност да постане члан ЕУ.
Београд је до сада одбијао да се прикључи чаницама ЕУ и да уведе економске санкције Русији због илегалне анексије Крима, али јасно истиче и да је свестан да чланство у Унији значи да мора да усклади спољну политику са оном из Брисела.
Добре вести за Москву нису ни то што се српска застава завијорила изнад Беле куће у знак 100. годишњице од успостављања дипломатских односа и у почаст храбрости српских војника у 1. светском рату, као ни билатерална комеморација 75. годишњице од операције Халијард.
То су утолико лошије вести, јер је Москва већ претрпела поразе од Запада и у Црној Гори и Северној Македонији, а речи Захарове указују да Москва неће препустити последње остатке утицаја на Балкану без борбе, што ће несумњиво бити виђено као претећи тамни облак над локалним актерима у региону, наводи се у тексту.
ГЗС / Танјуг
