које се додељују за књижевно стваралаштво. Славодобитницима је признања уручио председник општине Драган Живановић.
Стручни жири који је донео одлуку о нагрдама чинили су књижевник Зоран Милисављевић, док су чланови били проф. др Зоран Николић и мр Љиљана Марковић.
Награде "Јован Скерлић", фото: ОУ Топола
За књижевно стваралаштво у 2017. години награде „Јован Скерлић“ су добили: Радован Бели Марковић за роман “Путникова циглана, Вук Драшковић за роман “Тамо далеко” и Витомир Теофиловић, за књигу критика “Есеји”.
Додели награда из здравствених разлога није присуствовао Радован Бели Марковић па ће му награда бити уручена накнадно. Председник општине Драган Живановић се захвалио и честитао добитницима истакавши име и значај Јована Скерлића.
“На овај начин, а ово је треће уручење награда Јован Скерлић од њеног установљавања 2010. године, слави се име и подсећа на рад нашег истакнутог књижевника и критичара”, казао је Живановић.
Добитник награде Витомир Теофиловић се захвалио средини која поштује културу и што награда носи име нашег најчувенијег критичара, који је за свог кратког живота направио тако велики опус.
Награђени књижевник Витомир Теофиловић са председником општине Топола Д. Живановићем, фото: ОУ Топола
За Вука Драшковића овај дан и награда коју је добио од двоструког је значаја. Један је историјски јер се додељује у оквиру стоготишњице Великог рата и уручује је Општина Топола као жариште тадашње државе. Посебан значај награде је, према речима Вука Драшковића што носи име Јована Скерлића “човека који је био духовна олуја и национална институција, човека чијих су се речи плашили писци и политичари и који је целог себе упрегао ка циљу да српска култура и српска државна стратегија досегне европске узоре”.
Иначе Јована Скерлића (1877 - 1914) веже порекло за општину Топола. Родитељи су му из оближњег села Липовца. У историју књижевности и књижевну критику Скерлић уводи научни метод. Освајао је стилом, јасноћом, ватреним заносом и крепкошћу. „Српски књижевни гласник“ је уређивао од 1905. године до своје смрти, најпре у сарадњи са Павлом Поповићем, а затим самостално. Члан Српске краљевске академије постао је 1910. године.
М. Лазаревић / Глас западне Србије
