и општина окупили се по пети пут. Овога пута, састанак је одржан у Пожеги а поред разматрања досадашњих активности, највише је било речи о плановима за нередни период. Заједнички проблеми везани за падавине, токове и све чешће штете које настају у сливу Западне Мораве изазване временским неприликама главни су разлог окупљања ове заједнице.

Према речима заменика начелника општинске управе у Пожеги Душка Ђорђевића на територији општине Пожега тече пет вода првог реда и око 30 вода другог реда. Од вода првог реда највеће проблеме праве реке Скрапеж и Моравица, а од вода другог реда Честобродичка река, Краваричка река, Јордовића поток и Лужница.

“ Приликом поплава током 2014. године нанете су велике штете на територији општине Пожега. Поплављено је 1350 хектара пољопривредног земљишта, однета су два стамбена објекта, 14 километара асфалта, око 800 метара железничких пруга, а 12 привредних субјеката је оштећено”, подсетио је Ђорђевић.

Он је истакао да све чланице ове ове заједнице везује заједнички пројекат којитежи побољшању ситуације и решавању проблема што је доказано кроз координисану акцију “Сто као један” и многе заједничке одлуке.

Поред поменуте акције уз подршку међународних организација попут УНДП и ФАО програма Уједињених нација и координацију Сталне конференције градова и општина организовано је и неколико обука са којима ће се наставити и убудуће.

Од чланова ове асоцијације се чуло неколико предлога за улазак у различите пројекте који би смањили ризике и ублажили последице у ванредним ситуацијама, посебно када су поплаве али и друге елементарне непогоде у питању.

Секретар тима координатора Слива Западна Морава Здравко Максимовић нагласио је да ентузијазам али и озбиљност предложених активности улива наду оснивачима али и међународних сарадника истакнуто је на овом састанку. Максимовић је истакао одлучност локалних самоуправа да учествују у оваквом виду удруживања.

“Имамо све могуће партнере од републичких и међународних институција, организација до појединих амбасада које су нам се јавиле са јасном поруком да је овако нешто код њих препознато и да је могуће са њима ући у озбиљне партнерске односе”, казао је Максимовић.

Он је навео предности оваквог удруживања градова и општина које је јединствено у региону.

“Оно што сада треба да се деси јесу прецизни планови пре свега локалних самоуправа када су у питању процеси смањења ризика, а то се односи и на процесе који захтевају формирање Цивилне заштите, обуке становништва, укључивање невладиног сектора, медија и свих оних који јесу део тима и без којих се не може”, нагласио је Максимовић.

За сада су планиране обуке стручних тимова из локалних самоуправа а у наредној години би то требало да се прошири и на грађанство

Глас западне Србије