а то ће бити кроз материјална давања и преко пословних банака, најавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
Он за "Новости" додаје да је много важније да се спрече овакве ситуације кроз системе за наводњавање и противградну заштиту, електрификацију и осигурање.
- Један од ризика после суше је и појава афлатоксина, па смо на време упозорили произвођаче - наводи Недимовић.
Он, ипак, указује и да пољопривредници траже новац после суше а да кад је добра година нико не пита треба ли нешто да уплати у буџет.
Говорећи о почетку изградње система за наводњавање, он каже да ће на простору Војводине бити 11 система, а ове године почиње и изградња једног великог - у Шапцу и Богатићу.
- Очекујемо да сваке године ставимо до 60.000 хектара под тај систем и да за шест година имамо добру површину која се наводњава. Пољопривредници ће моћи да се прикључе тако што ће плаћати накнаду за воду. А држава даје и повраћај кроз субвенције 50 одсто од уложеног новца за системе за наводњавање - каже Недимовић.
На питање шта су донеле законске измене које се односе на продају земљишта, он каже да "смо успели да поправимо већину лоших решења које нам је донео Споразум о стабилизацији и придруживању".
- Захваљујући законским изменама, странци ће моћи да купе само два хектара земљишта и то тек за десет година, јер ће толико морати да буду настањени у Србији. Важно је и да држава има право пречег купца, па ће ко пожели да прода земљу грађанима других држава, морати прво да је понуди Србији. Међутим, странце засад одбија висока цена јер је хектар најатрактивнијих ораница од 12.000 до 15.000 евра - наводи министар.
- Још 2008. смо ШП-ом омогућили да стране компаније имају исти третман као и домаће, чиме им је омогућено да оснују фирме у Србији. А они који су раније гласали за ШП сада су против продаје земље страним компанијама. Да смо блокирали ту продају, блокирали бисмо правни промет у тржишном смислу, па би само стране фирме које су већ основале компаније у Србији могле да учествују у трговини - каже он.
На питање колико хектара је у власништву страних компанија, Недимовић одговара да се између 80.000 и 90.000 хектара налази у рукама различтих српских фирми чији су оснивачи компаније из других држава.
- Већином су из европских земаља, из Мађарске, Хрватске, али и Уједињених Арапских Емирата - наводи он.
Одговарајући на питање када се очекује почетак градње фарми које су у власништву немачке компаније Тенис, министар каже да су они добили земљу у закуп.
- Зрењанин и Кикинда су у процедури и следећи је Сечањ. До краја године очекује се почетак градње, прво у Зрењанину, а у 2018. и почетак рада. Један од услова за инвестицију била је градња нових објеката - наводи Недимовић.
На питање хоће ли Србија мењати Закон о ГМО да би ушли у Светску трговинску организацију, министар каже да то "да ли ће се дозволити промет ГМО или не, зависи од политичке одлуке хоће ли Србија у СТО или не".
- Једино је успела Русија да уђе у СТО, а да не дозволи тај промет. Засад се ништа не ради по том питању, осим што постоји Савет за безбедност хране који се бави анализом свих ризика - наводи Недимовић.
Извор: Танјуг