први пут, успоставља традиционална приредба посвећена омиљеном српском пастиру, који се искушавао у овом крају, у манастирима Вујан и Свете Тројице, а замонашио пре 70 година недалеко, у Благовештењу, на Каблару, изнад Овчар Бање.

Надахнуто слово о блаженопочившем патријарху српском држао је академик Матија Бећковић, подсетившио на јеванђеоски пут и начин живота Гојка Стојчевића из Кућанаца у Славонији: 

   Кад смо одлазили од њега из болнице, претходно тражећи благослов, он је изнемоћалом руком начинио крст у ваздуху да се чинило да ће тај крст остати за сва времена. А читавог свог живота као да да је испуњавао сопствене речи: Кад се човек роди цео свет се радује а само он плаче. А треба да живи тако да кад умре, цео све плаче а само он се радује. Кад смо сахрањивали патријарха павла цео свет је видео слику српског народа, највећи призор откад српски народ постоји. Нисмо бирали земљу, веру и народ у коме ћемо се родити, али смо бирали да ли ћемо бити људи или нељуди – казао је Бећковић.
Литургијске песме појало је Прво београдско певачко друштво, а свечаности су присуствовали црквени и градски званичници. Највећа сала у граду, са 700 седишта, била је тесна за све посетиоце, па је више стотина мештана стајало на улазима, пратећи свечаност у част изузетног српског калуђера и подвижника. Ово је била вероватно највећа посета која је икад забележена у традицији градског Дома културе у овом месту.

ГЗС/ Г. Оташевић