године одлучили су да раскину 47 година дугу везу са Европском унијом.

Процес изласка Велике Британије из Европске уније започео је 29. марта 2017. када је тадашња премијерка Тереза Меј покренула Члан 50 Лисабонског уговора.

Европска комисија "наивно" је желела тада да се до краја године (2017) постигне оквирни договор о раздруживању, ипак европски лидери договорили су са Терезом Меј споразум о повлачењу у новембру 2019. године.

Тај споразум није наишао на одобравање у парламенту. Од јануара до марта 2019. године чак три пута споразум је одбачен. Тереза Меј није имала подршку своје странке, јер је до самог почетка споразум са ЕУ за њих био проблематичан. Како се тада говорило - споразум није доносио промене.

Након бројних неуспеха да Велику Британију изведе из ЕУ премијерка је поднела оставку 7. јуна 2019. године, а након страначког гласања на чело Конзервативаца и Владе дошао је Борис Џонсон, а са њим и нова фаза преговора.

"Са или без споразума"

Након избора у Конзервативној партији који су одржани 23. јула 2019. нови премијер постао је, бивши градоначелник Лондона и бивши британски шеф дипломатије, Борис Џонсон. Он се и пре доласка на функцију залагао за Брегзит. То је говорио у у својој кампању пред страначке изборе.

Његова политика била је спровођење Брегзита "са или без споразума" до 31. октобра.

До тог 31. октобра уследили су различити састанци, седнице, преговори.

Ништа од тога није било лако за новог премијера. Преговори са Европском Унијом били су све тежи, а парламент је желео нешто друго - одлагање Брегзита.

Џонсон се томе противио и понављао: "Са или без споразума".

Ипак, пре састанка лидера ЕУ у Бриселу, преговарачки тимови ЕУ и Велике Британије, договорили су нови споразум о Брегзиту. Инфомарцију су објавили 17. октобра, а већ 22. посланици британског парламента усвојили су нови споразум.

Како се тада говорило, Џонсон је планирао да од ЕУ затражи одбињање захтева за продужетак рока за Брегзит. Да споразум није изгласан у Парламенту, законом који је изгласан још у септембру, тражило би се продужење рока до 19. октобра. Изгласавањем закона, чему је допринело и укидање проблематичног бекстопа из споразума, то је избегнуто, али се Џонсон и даље борио са посланицима.

Британски посланици гласали су за предлог којим се повлачи подршка споразуму о Брегзиту премијера Бориса Џонсона док он не буде формално ратификован.То је унело нове пометње.

Након различитих опција и одбијања Џонсонових предлога, премијер је одлучио - јавност мора да има избор када је у питању будућност Брегзита и Велике Британије.

Предлог је био да превремени парламентарни избори буду 12. децембра, а посланици британског парламента су то и прихватили.

Надајући се да је питање Брегзита постало мучно за грађане, Џонсонова кампања заснивала се на обећању да ће све ускоро бити готово.

"Хајде да завршимо Брегзит"

Након превремених парламентарних избора 12, децембра, на којима је убедљивим резултатом победила Конзервативна партија, "нови-стари" премијер Борис Џонсон обећао је да ће до 31. јануара завршити Брегзит.

"Брегзит ће бити готов до 31. јануара - нема ако, нема али, нема можда", рекао је тада Џонсон.

И, мора се признати, био је у праву. Након што је званично затражио од Краљице да формира Владу, Брегзит је кренуо у жељеном смеру.

Већ 20. децембра чланови парламента подржали су договор Џонсона и Европске уније.

Како је тада премијер Велике Британије рекао "тужној причи која се вуче три године ће доћи крај".

"Ариведерчи"

А "крај тужне приче" наговештен је када је краљица Елизабета ИИ званично потписала Закон о Брегзиту у којем су описани услови изласка Велике Британије из Европске уније 31. јануара.

Европски парламент ратификовао уговор којим се одређују услови разлаза између Велике Британије и ЕУ само три дана пре рока за излазак. Услови разлаза Велике Британије и Европске уније очекивано су прошли без потешкоц́а, али емоције тог "историјског" 29. јануара нису изостале.

Председник Европског парламента Давид Сасоли нагласио је да је дан када је ЕП ратификовао споразум био "пун емоција", јер ће ствари бити неизбежно другачије.

После гласања је поручио својим "драгим британским пријатељима" да је италијанска реч "адио" сувише коначна да им зато са својим колегама каже "ариведерчи".

ГЗС/Б92