јединкама је и Зоран са Таре. Управо он је од стране биолога поново уочен на овој планини и то је први и за сада једини пут да се исти медвед два пута ухвати.

„Пре скоро 2,5 године смо маркирали Зорана и ставили му огрлицу, она му отпада за неколико месеци тако да ћемо искористити прилику да му је ставимо опет што ће нам по први пут омогућити дугорочно праћење једне исте јединке. Када смо га први пут маркирали он је био стар око четири године, сада је већ зрео медвед и тежак око 206 килограма, док је пре три године тежио скоро сто килограма мање. То значи да је здрав и у доброј кондицији“, изјавио је за РИНУ Душко Ћировић, професор на Биолошком факултету у Београду.

Подаци који су за сада добијени преко Зоранове огрлице били су биолозима од великог значаја, јер су могли да утврде куда и како се медведи најчешће крећу. Дешавало се да млађи медведи који траже свој животни простор пређу дневно до 60 километара, а неки су за девет месеци прешли чак око 1800 километара.

„Радијус кретања им је поприлично широк, крећу се од језера Врутци на истоку, обала Дрине на западу, Таре на северу и централних делова Златибора на југу. Може се десити да препливају на другу обалу Дрине, али се враћају у свој ареал“, каже Ћировић.

Иако је опште познато да медведи током хладних месеци одлазе у зимски сан или хибернацију, то није баш случај са свим јединкама. Тада се углавном налазе у својим брлозима, мада неки могу бити активни и током целе зиме и излазе на сваких десет дана устају како би уринирали или пили воду.

"Температура тела им се спушта на око два степена, дисање, пулс и метаболизам се успоравају, али ипак се лако могу пробудити и изаћи из брлога, посебно након периода отопљавања. Током благих зима понеки медведи све време остану на ногама", истиче Ранко Милановић из НП Тара.

Тара као природно станиште мрких медведа врло често је на туристичкој мапи љубитеља животиња. Да би се потпуно спојили са природом посетиоци су у могућности да обиђу и аутентичне чеке на које медведи долазе по храну.

РИНА / ГЗС