Као дете и тинејџер са мајком је живео у материјалном стању које је испод границе - не сиромаштва, већ и достојанства. Али, увек је био насмејан, опчињен бројевима и математиком, а када није знао како да помогне болесној мајци, у Чачку је продавао кокице.
Управо та слика момчића који продаје кокице да би преживео, страх од извршитеља и нагомиланих рачуна, сталне селидбе и подстанарски живот, а упркос свему томе изванредан пример одличног ђака и несвакидашњег талента многе је ганула прошле године, пише „Телеграф".
Сада су ствари много боље, прича млади Јован Стевић, судент прве године Економског факултета. У ствари, све испите је „почистио", па више није ни бруцош.
Нико му није отворио магична врата, све што је учинио постигао је сам, а пошто је добио (и оправдао) стипендију, не мора више да се брине о егзистенцијалним питањима, јер су његови лични трошкови, док је у студентском дому, покривени.
„Сад се током лета мало материјално мучимо, али верујемо да ће проћи кад се вратим у студентски дом, и не тражимо помоћ. Завршио сам прву годину са просеком 9.71 и то је најбитније“, прича Јован.
У међувремену, његова сестра је остала у другом стању, па сада породица живи код ње, а он им се придружио током летње паузе.
„Моја сестра је на трудничком (сви смо сада заједно), а мајка је радила као лични пратилац деце са сметњама у развоју док није почео распуст, сад се премишља да ли да чека септембар па да настави са тим послом или да пређе да ради на трафици“, прича Јован и додаје да његова мајка често трпи болове, али се држи. Уосталом, највеће наде полагала је у њега, а он је није изневерио.
Очистити годину сан је сваког студента, али, нису сви толико оговорни. Упитали смо га шта мисли о одуговлачењу испита, о онима који се на крају надају да ће се одржати и „октобар 2"...
„Искрено мало ме је изненадило што је много студената оставило и више од половине испита за јесен, ја сам научен да су ми обавезе на првом месту, а и не бих ни дошао у Београд да није факултета. Али зато нити је било неких излазака, нити сам гледао серије (то многи студенти помињу) нити сам имао много активности ван. Морам признати да ми је овај живот прилично монотон али верујем да ће се све то исплатити. Од почетка сам знао да ћу морати сваки дан да радим и да се трудим и држао сам се тога“, прича Јован.
Иначе, у слободно време бави се администрирањем једног популарног инстаграм профила, где је достигао "48к" пратилаца. То је покренуо октобра 2018. године и није посустао.
А уместо излазака и журки, време радије проводи шетајући градом који још увек упознаје. И то буквално с краја на крај.
„Свуда сам сам углавном. Миријево ми се свидело, но понекад шетам по центру. Сад сам у фази упознавања Београда па се трудим да сваки пут узмем другу трасу. Могу рећи да знам велики део источног и централног дела Београда, али треба још доста да шетам“, каже Јован.
Иначе, Јовану дигитрон није потребан, он из главе, може да израчуна корен било ког броја који му кажете или, пак, да каже на који дан пада одређени датум. Бројеви су му права опсесија, а жеља да постане ревизор.
ГЗС/Блиц
