Васкршњи пост. Цела ова седмица а нарочито недеља карактеристчна је по томе што сокацима иду маскиране поворке.

Старији мештани присећају се како је некада изгледала Бела недеља.

„Целе седмице се маскира и обилази село, али недеља је најважнија. Ми смо раније ишли и у суседна села, сакупи се нас неколико, певамо, смех, шала. Дарују нас оним што се има у кући, најчешће је то била сланина, јаја, по неки слаткиш, воће. Добијали смо и по неки динар углавном у металу, ваља се тако. На крају дана се деле сакупљени поклони, срећи тад није било краја“, приповедају старији.

Фото: ТопПрес

Најмлађи данас од заборава чувају обичаје везане за Белу недељу. Различити костими и шминка јаких боја и даље су актуелни.

„Једва чекам да дођем из школе и да са другарима идем у маскирану шетњу. Маме и баке нас облаче и то су углавном њихове ствари које нама никако не стоје добро али то и јесте циљ да будемо што више маскирани како нас нико не би препознао. Највише добијамо слаткише и јаја, по некад се деси да се падне јер ове хаљине су дугачке, па да се по неко јаје и разбије али ипак на крају дана имамо пуну корпу дарова“, поносно каже Никола.

ГЗС/ TопПрес