АД „Слобода – апарати” у катастарској општини Јездина, у износу од 384.670.432,51 динара. Тако је укупна вредност капитала компаније повећана на 5.730.598.033,51 динара.
Том одлуком промењен је однос акцијског капитала у саставу друштва, па сада држава Србија у укупној вредности „Слободе” учествује са 52,16, Фонд за развој са 10,60, док друштвени капитал износи 37,22 одсто.
- Ово смо дуго тражили и знак је напретка у решавању изузетно важног питања у фабрици. У четири последње године компанија је из својих прихода уложила око 20 милиона евра у нова постројења и било је неопходно озваничити повећање основног капитала, због долазећих законских решења око страних улагања – каже за „Политику” Драган Јекић, председник Самосталног синдиката Компаније.
Он је саопштио и неколико благородних вести из живота највеће фабрике муниције на Балкану, која ради зрна калибра од 12,57 до 155 милиметара.
Од марта 2018, наиме, привредна друштва Одбрамбене индустрије Србије, међу њима и „Слобода”, неће бити на списку корисника јавних средстава, о чему су се споразумели синдикални вођи фабрика ове бранше са министром одбране Александром Вулином. Тиме престаје да важи законска обавеза о умањењу зарада запосленима, стварају се услови за запошљавање потребног кадра и решавање статуса запосленима са вишегодишњим радом под уговорима на одређено време.
– Став синдиката је да после тога, у почетном кораку, стално запослење добије око 450 радника који на одређено у фабрици раде од 5 до 8 година. Иначе, колектив тренутно има 2.339 радника, од којих 1.057 за стално.
Јекић истиче да су запослени 2017. на име регреса добили по 60.000 динара, или 5.000 више него годину пре. десет рата по 5.000, и једну од 10.000. Сваком раднику је 29. децембра исплаћено по 10.000 динара као новогодишња и божићна честитка, а 29. јануара, после преговора Самосталног синдиката и управе фабруке, пошто су сагледани резултати пословања у прошлој години, оружари су примили и једнократни вишак од 17.000 динара, а онима што су радни однос засновали током 2017. исплаћен је одговарајући део.
- Плате у компанији су испод просека зарада осталих фабрика у нашој делатности, јер у „Слободи” је она ознисила 50.422 динара у првој половини године, али да у тај просек урачунати су и прековремени рад, накнада за топли оброк и регрес. Без наведених ставки, просечна зарада овде би била 35.000, а због увећаног обима посла у робној производњи и норми повећан је и број повређених радника. После преговора са генералним директором Зораном Стефановићем, основна сатница у фабрици, од 1. јануара, повећана је 10 одсто, па сада друга група има 147,50, а најплаћенији радници у осмој 480,10 динара по сату. Иначе, од почетка године најнижа цена рада у Србији јесте 143 динара.
Поврх свега, 283 бивша и садашња радника „Слободе” добиће, у три рате, по 75.000 динара, прихватајући уговор о поравнању и исплати. Реч је у запосленима који су фабрици радили између 1997. и 2001. године, а нису се пријавили за социјални програм као њихове колеге које су узеле новац и напустиле фабрику.
Одлуком Надзорног одбора компаније инжењер Зоран Стефановић (54) именован је за генералног директора и у наредне четири године. Он је, иначе, од 2009. на челу највећег привредног друштва овог дела Србије.
Од оснивања (1948) ,,Слободе” генерални директори били су Мићо Јовић и Небојша Тркуља (до 1949), Шиме Бјелиш (1949 – 1951), потпуковник Исвудин Чаушевић (1951 – 1953), пуковник Сретен Пенезић (1953 - 1960), потпуковник авијације Анте Шућур 1964, пуковник Винко Уводић (1964 – 1967), инжењер Драгослав Ђорђевић (1967 - 1975), економиста Гојко Даниловић 1975, економиста Љубиша Радојковић (1975 - 1977), економиста Цветко Цветић (1977 – 1987), инжењер Љубиша Тошић (1987 – 1990), инжењер Ратомир Симовић (1990 – 1994), инжењер Радомир Љујић (1994 – 2009), инжењер Озрен Марковић 2009. и од 2009. Зоран Стефановић који је завршио Војнотехничку академију у Загребу.
До краја септембра 2017. „Слобода” је закључила нове послове од 33,3 милиона долара, или две трећине више од плана. Компанија има и активне уговоре за пренос технологије на 20 милиона долара, а већ је по том основу зарадила 15,5 милиона.
Извор: Политика, Г. Оташевић
