Чемерна Чемерница, а на Мучњу - мучно 



 

Чемерна Чемерница, а на Мучњу - мучно
23.11.2020 08:54 | 0 коментар(а)



Нова Варош - Како су, према народном предању и записима, старовлашке планине добијале именa.
Огрев на самару до камиона / Фото: Д. Гагричић

Тужбалица војника Шабачке бригаде 1876. године: „Ој, Голијо, гола ли си“. Љуте зиме, ветрови стене – најчешћи „кумови“ у врлетима. „Кукутнице, сиња кукавице“, јадикује се и дан-данас Јавор и Златар остали благородних назива.

У Вуковом "Рјечнику" врлетан означава стрмо и неприступачно место. Таква је, каже народни песник, Ужичка нахија. А за Стари Влах вели да је ломан. Значи, још брдовитији.

Копривна, под скутом Јадовника, Фото: Д. Гагричић

И сами називи неких старовлашких планина изазивају страх: Голија, Мучањ, Муртеница, Кукутница, Јадовник. Дижу се небу под облаке. На њима често праште громови око ушију и падају снегови до гуше. Лети сунце за час замакне за брдо. Ниси се честито ни огрејао, а већ мораш да дуваш у прсте... Кад на планини "загуди ћорава Анђелија", крај Мораве ходају боси и још им је врућина".

Овако је својевремено Чачанин Благоје Радивојевић у књизи "Старовлашка размеђа" писао о планинском пределу с погледом на Мораву. Занимљиво је, пак, шта је, према народном предању и записима, кумовало именима ових планина, које су све чешће одредиште љубитеља природе.

- Када је Шабачка бригада почетком лета 1876. године кренула на јаворске положаје да брани границу у Првом српско-турском рату или рату за независност, и волови и точкови кола и топови заглавили су се у блату раскаљаних путева. Чупајући из глиба артиљерију и џебану, војници су срочили тужбалицу: "Ој, Голијо, гола ли си", "Ој, Мучњу, мучан ли си", "Ој, Јаворе, јадан ли си, тешко нама међу вама...!" - открио је у записима ивањички новинар Емилијан Протић.

И песма се тако, ево већ век и по, преноси кроз време. Истина, Голија није гола, већ баш најшумовитија у крају, а има и, како је писао Радивојевић, благородних назива као што су планине Јавор и Златар. С друге стране, кад у врлетима и недођијама Старог Влаха, под бременом година и живота, мука и оскудица загорчају живот, кад догори до ноката, чују се и данас јадиковке: "Јадовниче, јадан ли си", "Кукутнице, сиња кукавице", "Чемернице, чемерна си" или тугованка "Муртенице, црна удовице"...
Име Чемернице, испод које бију врела и речице према Рзаву и Увцу, везује се за чемеран живот на одавно опустелој планини, а пре свега за биљку чемерику, која расте на влажним стаништима висоравни. Она, иначе, има отровне састојке и користила се у народној медицини.

Сетва кромпира уз помоћ запреге

За планину Јадовник, између Пријепоља и Сјенице, дугу 12 километара, с врхом Катунић (1.737 метара), горштаци истичу да је ћудљива, са љутим зимама, која се под снеговима или по густој магли могла прећи "само ако се држиш коњу за реп".
- Само име Јадовник све говори: оштрина и суровост климе, муке и патње народа, чобана посебно. Народ је то све сабрао у ове речи: јад божји! - записао је Бранко Зејак у књизи "Јадовник у народном предању и памћењу".

Од вајкада је Муртеница, некада у саставу златиборског среза, а сада административно у нововарошкој општини, била синоним за непроходну шумску забит пуну звериња и уточиште хајдука, а често је комшијама служила за подсмех: "Какав су к’о из Муртенице". Помиње се да јој је име илирског порекла, а професор Љубомир Шуљагић у завичајној хроници "Драглица испод Муртенице" тврди:

Најближе истини је да јој име потиче од речи "муртатлук (арапско-турски муртадд), а има значење "онај који је напустио ислам", одметник од вере. Многи су, бежећи од турског зулума и да не би били потурчени, бежали преко Увца и скривали се у овој врлети. И први досељеници су, како је говорио сердар Јован Мићић, "побегли од Турака", одметнули се и постали чувени хајдуци. Могуће је и то да је име настало од речи "муртела", што значи босиљак, јер муртеничке падине обилују дивљим босиљком.

Сетва кромпира уз помоћ запреге

И Светог Саву намучио.

У селима око Мучња чува се легенда да је планина добила име по мучном и тешком успону Светог Саве уз литице и на највишу коту - Јеринин град (1.534 метра). Испод врха је и лековити извор, крај кога се светац одмарао, па га народ назвао Савина вода. Овде се каже и да "Мучањ мучи", мудро ћути као старац, најављујући фијуком ветра или летом птица и маглама - временске прилике. Можда је отуд и она изрека: "Ко мудро мучи, лепо говори".

ГЗС/Златар инфо











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


cemerna cemernica mucanj

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 96.305.474 посета
Тренутно на сајту: 105 посетилац(a)