Др Јевремовић: Институт за воћарство изнедрио 44 воћне врсте, чачанска лепотица у Европи постала синоним за град на Морави

Чачак - Када се спомене Чачак једна од првих асоцијација је шљива и то чачанска родна

и чачанска лепотица, јер то су сорте шљива које се највише гаје не само код нас веж и у Европи и свету, казао је гостујући у Дневнику западне Србије вд директора чачанског Института за воћарство др Дарко Јевремовић.

Чачански Институт за воћарство изнедрио је чак 44 воћне врсте, а што се тиче шљива то је чак 18 сората.

"Осим чачанске родне и чачанске лепотице ту су две нове "Дивна" и "Петра" које су признате пре две године, али их још увек нема у производњи садног материјала јер је поступак производње садница такав да је потребно да прође две до три године", казао је др Јевремовић.

Што се тиче потражње, др Јевремовић истиче да је код произвођача у земљама средње и западне Европе, чачанска лепотица сорта број један, док се домаћи воћари најчешће одлучују за чачанску родну.

Према његовим речима некада најтраженија сорта била је пожегача или како су је многи звали маџарка, али је ова шљива потпуно нестала из домаћих засада услед болести па је њу сада скоро немогуће пронаћи у домаћим воћњацима.

"Пожегача је јако осетљива на вирус шарке, када се зарази плодови брзо опадају и нису употребљиви ни за јело ни за прераду. Вирус се преко лисних ваши брзо преноси и за кратко време се зараза прошири на читав засад", рекао је директор Института за воћарство.

Он је истакао да је за стварање једне воћне сорте потребно најмање 15 година, како би се од хибридизације и осталих почетних фаза дошло до сорте која је призната и регистрована.

Што се тиче малине, др Јевремовић каже да је у току подизање новог матичњака и то на потпуно новој локацији.

"Због просторне изолације определили смо се за планину Мучањ у општини Ивањица. Одговара нам велика надморска висина управо због неопходне изолованости од извоа заразе, како би се произвеле најквалитетније саднице".

Када је реч о осталим воћним сортама Др Јевремовић каже да је доласком једне озбиљне стране компаније потражња за садницама лешника порасла.

"Посађен је велики број засада од малих који не прелазе неколико ари до великих од преко 50 хектара. То је воћарска производња која има тренд раста. Двогодишња садница лешника кошта око 250 динара, која стиже на род већ четврте године, а повратак уложене инвестиције сечекује од осме до девете године", тврди он.

Што се тиче продаје садница др Јевремовић тврди да је претходна година била изузетно успешна упркос ситуацији са вирусом корона, јер су купцима омогућили онлајн продају и доставу путем брзе поште.

Он је поручио свим воћарима да је основни предуслов за озбиљно бављење овом граном пољопривреде, садња безвирусних и сорночистих садница.

Први човек воћарског института истиче да у овој еминентној институцији тренутно ради 15 доктора наука, док је троје колега тренутно на докторским студијама.

 

 

Глас западне Србије