риболовци и кувари из три
државе сјатили су се у Ариље како би се на „Златном котлићу“ опробали у
спремању јела справљених од разноврсног улова, али и неким другим, необичним
дисциплинама.
Манифестација је одржана по 15. пут, подно цркве
Светог Ахилија, задужбине краља Драгутина из 13. века, а учествовало је преко
30 екипа, из свих крајева Србије, али и Републике Српске и Македоније. Према
речима једног од организатора и идејних твораца, Милоша Милошевића, угоститеља
и члана Асоцијације шефова кувара Србије, намера је да се привуку посетиоци у
Ариље и промовише љубав према природи и кувању.
„Ове године први пут су нам се прикључили и ловци.
Многи такмичари су дошли из далека, превалили су више стотина километара како
би се дружили овде“, казао је он.
Протојереј и један од свештеника у задужбини Немањића,
протојереј Мирчета Крупниковић, који је такође део организације, сматра да је „Златни
котлић“ значајан за Ариље и његове житеље. „Окупљамо се и дружимо, а млади
имају прилику да се уче рибу ловити, по шуми ићи, и уживати у лепотама Србије,
и тако се склоне од лоших утицаја“, поручио је свештеник.
Он наводи да је једна од основних намера била да се
осмисли и спроведе нешто по чему ће Ариље бити препознатљиво, и да се у томе
успело, јер се „Златни котлић“ одржава већ деценију и по, и сваке године
привлачи све више људи.
То је потврдио и заменик председника општине, Бранко
Вукајловић, рекавши да је на овај начин поспешен развој туризма у варошици
сталним повећавањем броја гостију, због чега локална самоуправа и подржава приређивање
ове манифестације.
Иначе, покровитељ „Златног котлића“ је Скупштина општина
Ариље, организатори су Удружење риболоваца „Пловак“, а помоћ су пружили тамошња
црквена општина и бројни локални привредници.
Догађај је имао и хуманитарни карактер, пошто је новац
сакупљен од конзумирања спремљених јела додељен пострадалима од поплава у
Текији.
Укусне ђаконије крчкале су се у тридесетак котлића, колико
је било различитих рецепата и тајни да јело успе тако да га могу, како кувари
поносно истичу, јести сви од пет до 95 година. „Тајна чорбе је у доброј риби,
треба да је буде неколико врста, и мора се спремати са љубављу, зато су
мушкарци бољи кувари него жене, које немају стрпљења за то", поручује
Драгослав Филиповић из Ужица, а његов колега из Земуна напомиње да се мора
искористити најмање седам врста рибе.
Скуп лажова
Неизоставан део ловачког и риболовачког реперторара, поред
дружења и улова, јесу и лажи и чувене анегдоте, па су се неки надметали и у
овој дисциплини. Милијан Никитовић из
Чачка објашњава да се у причи постепено повећава тежина и дужина уловљене рибе,
тако да она брзо постане већа него што рибар може да рашири руке, док Миодраг
Благојевић подсећа на стару изреку да се не може понети кући онолико колико
ловац уме да слаже. Чули смо и причу о сому који је био толики да је ошамарио
риболовца репом и повукао га са чамца у Дунав. Међу бројним исказима и објашњењима колики је улов био
и шта се све доживело док се до њега дошло, није било лако разлучити
преувеличавање од онога што се заиста збило. Међутим, ловци и рибари поручују
да се лаже само како би се надмашио супарник, и да то не омета дружење и добру
забаву, који су најбољи део оваквих манифестација.
Најбољу рибљу чорбу скувала је екипа кафане „Код Ивана“
из Ариља, коју чине Стојан Јоксимовић, Иван Бојовић и Бобан Марковић. Друго
место заузели су кувари из дечјег одмаралишта „Гоч“ из Краљева а треће деле две
екипе из Гроцке.
Победници у категорији ловачког гулаша су Бобан Миливојевић,
Бобан Јојић и Мирослав Стојановић из Драгојевца код Ариља, друга је екипа „Лим“
из Пријепоља, док је трећи „Биг фиш“ из Крупња.
Глас западне Србије