први мај зрењанински радници дочекују у тишини, многи без посла и наде. Синдикати у хибернацији.
Први мај зрењанински радници дочекују у тишини, многи без посла и наде. Синдикати у хибернацији.
Званично, како саопштава Национална служба запошљавања, регион има 16.000 незапослених, а у самом Зрењанину, са 75.000 становника, незапослено је 7.800 грађана. Толико је, бар, на списку ове службе. А ван списка ? Нико да потврди. Синдикати се све ређе оглашавају, најактивнији су само они у просвети, а радници одавно нису на улици. Последњи протести у Зрењанину били су због високих рачуна за грејање. У Зрењанинском социјалном форуму кажу - никад суморнија ситуација са радним местима и перспективом.
- Ми смо земља у којој је осиромашеност толико велика да се огроман број људи континуирано бави преживљавањем. Ово је земља у којој постоји хронична незапосленост, а чак и када имате посао, он је сасвим неизвестан и несигуран и ни на који начин немате гаранцију да ћете га задржати, напротив, велики део становништва је на уговору о одређеном и непуном радном времену и без икакве социјалне заштите. Околности су још горе ако сте жена или припадате некој мањинској групи, наводи Бранислав Маркуш, активиста ЗСФ.
След транзиције донео је затварање бројних фирми у Зрењанину, хиљаде су остале без посла. Преживљавају таксирањем, пољопривредом, бригом о старим лицима, надничењем, ретки политичким ангажманом.
Право је питање ко данас ради у Зрењанину? Преко хиљаду запослених у администрацији, градским предузећима и институцијама, 3.000 радника у Дракслмајеру, 750 у Дијаманту, неколико стотина у осталим погонима, 3.500 запослених код зрењанинских приватних предузетника, преко хиљаду запослених у здравству, ту су још по бројности значајни просвета, пољопривреда и трговина.
Ко празнује у Зрењанину? Првомајски празници за запослене у државним фирмама биће празнични, за запослене у трговинама биће радни, слободан је само један дан, самосталне делатности празноваће само колико законски мора. Ратари ће радити сваки дан, индустрија, здравство, услужне делатности са сменама такође. Подељеност друштва очитује се не само по заради већ и по томе ко колико може да приушти слободног времена.
- Немам посао, па сам слободна, али ништа ми празник не значи. За мене је главно питање како да нађем сигуран посао, а не повремене послове, од данас до сутра. Нико те не поштује кад немаш посао, ником не требаш, каже Зрењанинка Нада Ковач.
На зрењанинским излетиштима годинама су за Први мај само млади. У зрењанинским фабрикама, бар онима што раде а таквих је највише страних, нема паузе. Ради се пуном паром. Неколико послодаваца даје добре плате. Код осталих зарада је једва мало већа од минималца.
- Србија је земља у којој раднице и радници, ако уопште имају срећу да имају ма какав посао, одлазе на своја радна места на којима неки од њих морају да раде и по дванаест сати иако сви живимо у уверењу да радници за осмочасовно радно време изборили још пре готово сто година, радна места на којима се не поштују базичне људске потребе попут одласка у WЦ, радна места на којима ће бити терани да брже, јаче, боље раде за интерес капитала који је, напослетку, довео до тога да једног јутра, недавно, раднице и радници једне фабрике нађу свог обешеног колегу који више није могао да трпи живот недостојан човека. Ми смо земља у којој постојећа радна законска регулатива не служи ничему другом до институционализацији експлоатације радништва, она је ту само да постојеће радне услове учини још неподношљивијим, а организовање радница и радника што тежим. Зато раднице и радници морају да се боре за боље радне услове упркос, а не уз помоћ закона који те односе уређују. Радници морају бити данас солидарни да би честитка "Живео 1. мај" уопште имала смисла, сматра Бранислав Маркуш.
Синдикати се нису опасуљили, а радници?
