Tренуци среће у поезији Томислава Маринковића

Чачак - „Вечито сада”, најновија песничка збирка Томислава Маринковића, представљена је чачанској публици у четвртак, 11. априла у Малој сали Градске библиотеке.

 Овај поетски програм у коме су учествовали књижевни критичар Гојко Божовић и песник који је пре три године овенчан Дисовом наградом, реализован је у оквиру манифестације 56. Дисово пролеће. Jеданаеста песничка књига Томислава Маринковића, „Вечито сада” је заокружена и доследно изведена, са унутрашњом причом. Садржи око четрдесет нових песама које су подељене у три циклуса. Збирку је уредио Гојко Божовић, а  објављена је прошле године у издању „Архипелага”.

Поетски програм у оквиру Дисовог пролећа, Фото: Градска библиотека Владислав Петковић Дис

Маринковић је присутнима отворио врата своје поезије читајући „Узми или остави”, „Можда”, „Тренутак среће”, „Нико”, „Он пише”, песмама о свакодневици које су стишаног тона, једноставних речи и облика. Обраћајући се публици, аутор је између осталог рекао: „ Од када сам добио Дисову награду, Чачак је постао мој град. Ту су лица која су ми драга и блиска. Био сам узбуђен што ћу их поново срести након 2016, а сада када их срећем у новој згради Библиотеке, још сам више узбуђен...”

 

Тумачећи Маринковићеву поезију, Гојко Божовић, песник, преводилац, есејиста, књижевни критичар и уредник „Архипелага” рекао је да је дело Томислава Маринковића заокружено и у том смислу поетички важно. „Сам наслов збирке Вечито сада ненаметљиво и промишљено говори о томе. Маринковић пева јединственим гласом, његов песнички свет је обичан живот испуњен малим мистеријама, тј. малим објавама смисла...Лирски субјекат дубоко промишља о свему око себе и има свест да се прави живот не дешава у прошлости, ни у будућности, већ искључиво у садашњем тренутку. Томислав Маринковић истиче вредност тих непоновљивих тренутака.” Божовић је такође изразио задовољство што се налази у једном новом, репрезентативном простору библиотеке који треба свима да буде подстицај – и читаоцима и писцима и запосленима. У духу поетске вечери, парафразирајући мисао Е. Паунда „на шта би свака земља личила кад би у њој растурали песничке књиге”, Божовић се запитао „на шта би наша земља личила да постоје овакве библиотеке по Србији”. У музичком делу програма публика је имала прилику да чује две композиције за трубу „Andante et Scherzo” (J. Ed. Barat) и „Trompetunia” које је извео Матија Ранковић, матурант Музичке школе „Др Војислав Вучковић” уз клавирску  пратњу проф. Весне Јањић.

Градска библиотека Владислав Петковић Дис / ГЗС