а сходно постојећој регулативи, чак и празницима, дежура само једна екипа.

За лекаре који дежурају у амбуланти Хитне помоћи у Пожеги, излазак на терен често је стресан. Не због медицинске помоћи коју пружају на терену већ зато што једна екипа често треба да, у исто време, одговори на више позива.

Некад је тешко на основу телефонског разговора проценити шта је хитније, каже др Дејан Чуквас, специјалиста ургентне медицине:

"Ми морамо да у тој комуникацији процењујемо шта је оно што је ургентније, па ако смо и кренули на неки позив који је у том тренутку, по анамнестичким подацима, деловао као ургентан, а добијемо позив који је хитнији, морамо да се довијамо да проценимо, ако треба са тог претходног, ако је близу да се вратимо, да идемо на тај други."

За то време, у амбуланти остаје само искусна медицинска сестра. Једна дежурна екипа покрива практично територију од 450 квадратних километара.

Најтеже је када санитетом треба стићи и у брдско-планинске делове, где се тешко стиже и џипом. Поред тога Пожега је и важна раскрсница државних путева.

"Очекујемо крак ауто-пута од Прељине ка Пожези, што ће бити у наредне две године, који ће донети неке бенефите, али ће донети сигурно акцидентатлних ситуација више", истиче др Александар Антонијевић, в. д. директора Дома здравља Пожега. "И сада их има, нажалост у вожњама. Потреба је за дуплим екипама огромна, које треба перманентно да постоје на нивоу општине."

Пре осам деценија у Пожеги су о здрављу житеља тог дела Србије бринула само двојица лекара, каже деведестрогодишњи Миленко Лазаревић. Он тврди да су тада људи били здравији јер није било толико хемикалија у исхрани:

"Народ био здравији, ’иљаду на сто, него сто на сто. Ето ти. Сад још ’волико треба више лекара, више болесних него здравих."

Са сличним проблемима суочавају се и домови здравља у другим мањим местима. Лекари су вољни да помогну свима, али се често суочавају и са незадовољством грађана. Једна екипа ипак не може стићи у исто време на два места, али увек стиже тамо где је ситуација најкритичнија.

РТС