везана или се рано ујутру или им после литургије у цркви вежу ноге или руке, канапом, концем, марамом, каишем или неким гајтаном, па се затим тај канап завеже за сто или столицу. Деца се одрешују поклонима који су припремили.

Детињци немају свој фиксни датум, то је "клизни" празник, па се датум одређује у односу на дан када је Божић. Детињци су треће недеље пред Божић, па затим следе наредне недеље Материце, па затим Оци.
Детињци имају дубоку и вишеструку симболику. Канап којим се дете везује симболизује чврстину породичне повезаности, слогу, поштовање и строге патријахалне односе у породици. Деца су морају унапред да се спреме за овај обичај, углавном уштеде нешто новца од кусура који им је остао или им родитељи неколико дана раније дају новац, подсећајући их на празнике који се приближавају.

Деца могу да спреме слаткише, неки ситан поклон или једноставно воће које имају у кући за свој откуп.

Детињци посебно задовољство причињавају деци, која су главни актери свих дешавања, и која потпуно равноправно са одраслима учествују у прослави и организацији ових празника. Нарочиту радост поред самог везивања изазивају поклони који на крају увек заврше у дечијим рукама.

На овај дан припрема се и ручак нешто свечанији и богатији него иначе, али обавезно храна треба да буде посна, јер празник пада у време Божићног поста. Потпуно у Божићном духу, основни смисао ових празника јесте окупљање породице и припрема за најрадоснији хришћански празник, Божић.
Српска Православна црква истиче значај да се деца уче празновању и симболици ових празника од малена, како би њихов значај постепено схватили и прихватили. Величина поклона није битна, може да буде нека ситница или воће. Важно је прослављати у здрављу и весељу и недозволити да се народни обичаји забораве и занемаре.

ГЗС/ Телеграф.рс