Многи произвођачи у суседним земљама, због различитих тржишних поремећаја, одустали су од производње и запустили своје воћњаке, па је Дарко Топаловић из села Миоковци код Чачка, дочекао својих пет минута, преноси агенција РИНА.

„Производњом и продајом воћа бавим се преко тридесет година, али овако берићетну за шљиве још нисам дочекао. Имали смо око 140 тона, све то отишло је по одличној цени. Продавали смо фирми, која их је извозила за Хрватску, одакле су касније ишле и на тржиште европских земаља. Први пут се десило да купци нису правили никакво питање, свака шљива је пролазила, чак и она ударена градом и она чиста као суза“, рекао је Дарко за РИНУ.

Откупна цена шљива на почетку сезоне била је 40 динара, да би пар дана пре краја бербе за сорту стенлеј достигла висину од 60 динара. Иако је претхдодних година руско тржиште било сигурно уточиште за српске воћаре, ова година је показала да су Европљани поприлично дарежљивији, али и мање захтевни купци.

„Жене које су брале, зарађивале су и дупле дневнице јер ми се то исплатило. Никад им слађе нисам дао зараду, нити сам ја боље зарадио. У воћарству вам је све непредвидиво и никад не знате шта вас очекује у тим фабрикама под отвореним небом . Некад сте пуковник, а некад покојник. Али врло је важно изнова улагати у производњу и не одустајати уколико се деси нека лоша година“, каже овај чачански воћар.

Процењује се да је из Србије за Хрватску ове године отишло око 913 тона шљива. Тамо се продају по цени од седам до десет куна, што је око 112 до 160 динара по килограму. Осим у свежем стању увозе се и осушене шљиве, а управо такав вид производње бројни српски воћари препознали су као изузетно уносан.

РИНА (ГЗС)