од тога 400 самостално, и те дуговне садржаје видело је више од 110.000 Милановчана и житеља других места.

„Изузетно је важно што обновљени Дом културе сада може да прими озбиљнија дела и извођења, тако да су током ове године двапут гостовале балетске преставе, била је читава трупа из Народног позоришта за `Дане Мија Алексића`. Трудимо се да унапредимо културни живот у Горњем Милановцу јер је вема битно задржати људе у мањим градовима, нудећи им и бољи културни садржај” - каже за агенцију РИНА Драган Арсић, директор Културног центра у Горњем Милановцу.

Од програмских перјаница ове куће он истиче Међународни бијенале уметности минијатуре који се овде одржава већ две деценије, ликовну колонију „Мина Вукомановић” (2004) и Фестивал кратког филма и филмску колонију „Кратка форма”.

Центар, по традицији, приређује и смотру „Вече под грмом” која се, као збирка народног стваралаштва, приказује у Такову на Пантелијевдан (9. августа).

„У данима иза нас конкурисали смо за више пројеката и од Министарства културе Владе Србије, на конкурсу `Градови у фокусу`, добили смо три - д опрему коју ћемо почетком 2019. ставити у рад, тако да смо веома поносни што имамо своје биоскопске уређаје за разлику од неких градова који се сналазе са неким мобилним стварима” - истиче Арсић.

Милановачка кућа културе добила је, такође, 1,8 милиона динара од Филмског центра Србије за дигитално рекламирање, а очекује добре вести из Министарства културе за још четири или пет пројеката.

„Привреда Горњег Милановца својски подржава културни живот у граду тако да свако на свој начин помаже да реализујемо оволики број културних догађања.”

Културни центар поседује и вишенаменски простор у средишту града, где могу да се одржавају концерти, биоскопске и позоришне пројекције.

„Ово је један од најмодернијих простора за културу у Србији, то нам кажу и колеге из Народног позоришта, из Београда. Немамо само ротациону бину, све остало је ту, опремљени су чак и теретни лфтови за сценографију. У једном тренутку, током Сабора народног стваралаштва, имали смо 400 учесника на бини, из целе Србије.”

Директор напомиње да је буџет КЦ за следећу годину 40 милиона динара.

„Велики део одлази на плате и одржавање, па за програме остаје неколико милиона али се трудимо да додатна средства обезбедимо нудећи пројекте од класе. Настојимо да у сарадњи са другим установама обезбедимо програме који припадају врховима српске културе. Тако смо пре пет година потписали протокол са Факултетом мизичких уметности из Београда, и што се тиче класичне музике ми суштински не плаћамо ништа, сем путних трошкова ансамбла. Све што можемо да урадимо са најмањим могућим буџетом, то и урадимо.”

Арсић, напослетку, подсећа на древну мудрост:

„Кад човек нешто хоће он нађе начин, кад неће нађе разлог.”

ГЗС / Регионална информативно новинска агенција - РИНА