Више шљива у извоз, а мање у ракију 



 
Више шљива у извоз, а мање у ракију
06.06.2017 09:44 | 0 коментар(а)



Чачак - Шљиве у Србији су добро осетиле зимске, а још више касне пролећне "минусе". Ни род, који би због тако лоших услова могао да буде мањи

и за четвртину, слажу се стручњаци, неће угрозити позицију Србије као другог на светској листи произвођача шљива, одмах иза најмногољудније земље на свету Кине.

Србија, како су педантно израчунали статистичари, има засађено ово изузетно значајно воће на готово 78.000 хектара. Са тих површина, годишње се убере између 300.000 и 450.000 тона плодова.

"Прича са шљивама се у последњих неколико година умногоме променила и више не личи на оно што смо некада имали", објашњава Евица Михаљевић из Удружења "Плодови Србије". - Све више воћара се одлучује да шљиве бере ручно, са петељком, и да их тако, посебно оне из прве, односно екстра класе, пласира у продају. Такве шљиве најчешће се одмах хладе и налазе свој пут до Русије. Други део, такође солидног квалитета, сече се ручно или машински, и тако се ослобађа коштице, а затим се пласира на тржиште. Преостале шљиве прерађују се сушењем, док се презрели плодови користе за пекмез и у ракију.

Михаљевићева такође напомиње како би ове године љубитељи ракије шљивовице могли да буду ускраћени за то пиће, јер ће највећи део квалитетног рода бити пласиран по бољој цени, као првокласна, сечена или сушена шљива.

"Све је мање домаћина који шљиве тресу и купе их, а све више оних који их беру", јасна је Михаљевићева. - Самим тим, пред шљивама, као воћем по којем је Србија увек била позната, стоји лепа будућност.

А Србију су, како указује др Милан Лукић, из Института за воћарство у Чачку, управо шљиве прославиле, али и спасле од - банкрота.

"Историчари добро памте како су управо суве шљиве, у родним годинама, још у време Обреновића, спасавале нашу земљу од банкрота", истиче Лукић. - Многи, такође, знају како је први извозни посао из Србије, са САД, био извоз сувих шљива. Самим тим, ово воће у Србији има посебан значај.

Лукић такође истиче како се све више пољопривредника, пре свега младих, одлучује да старе шљивике у којима су се стабла обилазила тек када дође време бербе, односно купљења шљива, замени модерним засадима, са системима за заливање и прихрану, с противградним мрежама и системима за заштиту од мраза.

"Тренутно је однос модерних и традиционалних засада шљива 40:60 у корист традиционалних, али та се ситуација из године у годину мења, односно расте број модерних засада", задовољан је Лукић. - Мења се и структура по сорти, тако да се све више саде шљиве које су намењење за јело, а све мање је оних ракијских сорти. И даље, међутим, имамо много простора за напредак, јер, иако смо светски значајан произвођач шљива, и даље суве шљиве из Србије на тржишту Русије покривају само један одсто тржишта.

ШТЕТЕ

Мразеви су, како процењују стручњаци, овог пролећа највише штете направили на подручју Љубовије и Блаца, где је страдало и до 60 осто рода. Ситуација у Осечини је мало боља, јер је тамо штета око 40 одсто.

НАДА СЕ РОДУ

Марко Илић, из Врдника, такође се упустио у гајење шљива. Како каже, има тренутно око хектар земље под садницама овог воћа.

"Засад је млад воћњак, још нема две године", каже Илић. - Наравно, планирам да шљиве гајим по свим правилима и уз све мере заштите, како бих имао првокласне плодове.

КВАЛИТЕТ

"Многи сматрају како у ракији завршавају шљиве најлошијег квалитета", истиче др Милан Лукић. - Стручњаци, међутим, кажу да у ракији, уколико желите прави квалитет, треба да буду бољи плодови од оних који се служе за јело.

Новости









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.183.390 посета
Тренутно на сајту: 145 посетилац(a)