Живковић: Банке зарадиле 474 милиона евра на провизијама

Банке су, према последњим завршним рачунима за претходну годину, само од

што је за 150 милиона више него 2020. године, рекао је данас адвокат Мирослав Живковић.
Он је тим поводом одржао конференцију у Медиа центру у Београду, како би представио јавности проблем који грађани имају са банкарским наплатама о којима, тврди, нису благовремено обавештени и на које не могу да утичу, али и изнео предлоге адвоката, како би се спречило "даље пљачкање" грађана.

Живковић је објаснио да се, када је у питању наплаћивање провизија и накнада банака, реч о "енормној заради на основу, како се правно каже, преварног пословања".

Подсетоио је да је Врховни касациони суд прошлог месеца донео одлуку да банке клијентима морају да доставе понуду пре склапања уговора о кредиту, као и да су дужне да назначе одређење трошкове које клијент има поред редовних при склапању уговора о кредиту.

Нагласио је и да је велики број грађана поднео тужбе како би били обештећени.

"Банке су кренуле у страшан медијски притисак, а потом и на цело правосуђе због велико утужења грађана и због апсолутне уједначене праксе судова да се усвајају тужбени захтеви грађана за утврђење накнаде за трошкове обраде кредита", рекао је Живковић.

Навео је да су из банака смишљали изговоре да ће, ако дође до реализације наплате тих тужбених захтева, бити угрожен банкарски сектор, а да су као главни аргумент банке користиле опасност од економске пропасти земље.

"Сада видимо нешто сасвим супрото, банке су у овој, наводно кризној години, зарадили 145 милиона више него 2020. године. Имамо ситуацију да су банке приходовале 474 милиона евра, што је већи приход од годишње зараде на злату у рударском басену Бор", прецизирао је адвокат.

Живковић је истакао да је банкама било понуђено вансудско решење да исплате тужбене захтеве, што би, додао је, злачило да треба да буде исплаћено 30 милиона евра, како би грађани били обештећени.

Он сматра да две трећине од износа које су банке зарадиле на провизијама треба да припадне буџету Србије, као и да Народна банка Србије има начина да то спроведе у дело.

Објаснио је да те провизије и накнаде треба да постоје како би банкарски систем пословао без губитака, а не да се тај начин, на штету корисника, остварује велика зарада.

Живковић је казао да НБС треба да реагује на неадекватно пословање банака и уведе регулативе и законе, како би се спречило даље остваривање профита на основу процедура и наплата, на које грађани не могу да утичу.

Најавио је да ће од септембра од стране адвоката бити покренута иницијатива како би се овај проблем решио и да ће бити представљена влади, Народној скупштини и свим надлежним институцијама.

Врховни касациони суд донео је одлуку да банке клијентима морају да доставе понуду пре склапања уговора о кредиту, као и да су дужне да назначе одређење трошкове које клијент има поред редовних при склапању уговора о кредиту.

Како је Живковић тада објаснио, ВКС је одлучио да понуда мора да претходи уговору, а да у пракси банке 80 одсто немају понуду док осталих 20 одсто случајева је понуда исти дан када и уговор.

Он је нагласио да је чак и судија Врховног касационог суда Драгиша Слијепчевић у свом већу донео одлуку у којој је одбацио ревизију банке, у поступку у ком је усвојен клијентов захтев и од стране првостепеног и другостепеног суда, а банка је изгубила спор и тражила ревизију која је одбачена.

 

 

 

 

ГЗС / Танјуг