Жалбено веће је сагласно са Тужилаштвом да је казна од 40 година неадекватна с обзиром на тежину Kараџићевих кривичних дела, као и да је казна претресног већа неразумна и неправична.
Пресуду је читао председник Жалбеног већа португалски судија Иво Нелсон де Kаирес Батиста Роса.
Остали чланови већа који су учествовали у доношењу ове одлуке су судије Вилијам Секуле из Танзаније, Ванг Јоенсен из Данске, Хозе Солаес из Шпаније и Грасијела Сантана из Уругваја.

Kараџића је у марту 2016. године судско веће Хашког трибунала осудило на 40 година затвора због геноцида у Сребреници и злочина против човечности у Босни и Херцеговини 1992-1995. године.

Првостепеном пресудом, Kараџић (74) је ослобођен по једној тачки оптужнице - за геноцид над несрпским становништвом у седам општина у БиХ, али осуђен је за осталих 10 тачака, међу којима је и за геноцид у Сребреници.
Судско веће није утврдило да је на територијама општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Kључ почињен геноцид, али јесте утврдило да су почињени други ратни злочини у тим општинама од 1992. до 1995, који су били координирани из врха Републике Српске.
Такође, према првостепеној пресуди, Kараџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиство, депортацију и присилно премештање становништва у поменутим општинама.
Судско веће је такође утврдило да Kараџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за убиство, противправни напад на цивилно становништво и ширење терора током опсаде Сарајева у периоду од маја 1992. до октобра 1995. године, као и за узимање талаца као кршење закона и обичаја ратовања.
Kараџић је након вишегодишњег скривања, ухапшен у Београду 21. јула, а девет дана касније изручен је Хагу и смештен у притворску јединицу Трибунала у Шевенингену из које никада није пуштен на привремену слободу.
Док је за њим била на снази потерница Хашког трибунала, он се у Србији крио под идентитетом доктора алтернативне медицине Драгана Дабића.
Суђење му је почело у октобру 2009. године, а окончано је првостепеном пресудом у марту 2016.
На ту одлуку жалио је и Kараџић са својим правним тимом, као и тужилаштво Хашког трибунала.
Kараџић се пред судом формално бранио сам уз помоћ стручњака из свог правног тима, преноси Танјуг.

Танјуг, ГЗС