Паја из Тополе рестаурира опел олимпију из 1938. године

Топола – Зуб времена одавно је нагризао бројне аутомобиле који су обележили нашу прошлост. Склоњени у страну и препуштени времену одавно већ не крстаре друмовима,

а многи се ових лепотана сећају једино из култних филмова. Ипак, у варошици подно Опленца, опел адам олимпија добија нов живот и једино овде можете видети оца са два сина како од старог аутомобила прави нови.

„Где год сам налазио стари аутомобил ја сам га довозио кући и рестауирао, није ми било тешко да одем на други крај Србије само да спасим наше национално благо. Прву опел олимпију сам узео у Пласковцу, била је до пола затрпана у ђубрету, цео дан смо риљали и откопавали да дођемо до ње. Другу сам извукао из шуме, била је обрасла дрвећем и растињем, две године сам секао дрва да би дошао до аута, једва смо искрчили, али ништа ми није било тешко. То је страст, љубав, нисам жалио новац да платим и да је довезем кући, а онда следе године рада и сређивања како би јој вратио аутентичан изглед“, прича Драган Спасић  – Паја (55) из Тополе.

Опел адам олимпија коју тренутно рестауирира је 1938. годиште, последњи пут је регистрована 1976. године.

Док се аутомобил не среди често прође и по неколико година, фото: Приватна архива/ТопПрес

„Њен власник је имао жељу да је репарира међутим, није имао новца за то. Када сам је растурио изненадило ме је колико је унутра била у добром стању, после толико година.  Мотор одличан, све има аутентично, ништа на њему није преправљано. Често прођу године док ауто средим, без оригиналног шафа нећу да га наместим и зато тај посао траје годинама, јер желим да буде као што је било некада. Сваки динар се улаже у ово и јако је скуп хоби, али кад се воли онда се не гледа рачуница. Највише волим опел олимпију и за седам година колико се бавим овим послом добро сам изучио сваки њен део“, каже Спасић.

Овако сређен аутомобил може се регистровати по тзв. хистори моделу, а купци су најчешће богатија клијентела.  Паја је до сада од овог хобија имао берићет, ипак, како каже жали што су аутомобили из Србије углавном завршили у иностранству. Цена оваквог аутомобила може достићи чак 30.000 евра.

„Имао сам много понуда да продам,  човек из Минхена је долазио и давао ми 5.000 евра овде у дворишту али нисам продао. Зарадио јесам, али ни то није лепо, јер би можда  та возила остала у Србији, ружно је што одлазе од нас. До сада сам много возила купио и препродао јер нисам имао новца да их рестауирам, а коме год сам продао аутомобил истерао га је из Србије. Нудили су ми да возим вински пут, туризам туре, чак сам имао понуду  да возим у серији ‘Сенке над Балканом’, али није ми то циљ. Мени је од детета била страст глума, глумио сам кроз школу и сада имамо групу и наступамо. Ипак сам ја дете отписаних, у сећању су ми министар Јовић и Лула и баш овај ауто Тихи и Прле возе.  Кад завршим ову олимпију жеља ми је да је извезем и да се сликам на Опленцу пред црквом“, рекао је рестауратор из Тополе.

Иначе, опел олимпиа је била направљена као национално возило у Немачкој, за време рата њима је служило за превоз официра. У том периоду, бројни аутомобили ове марке су довежени у Србију где су и остали  као ратни трофеји.

ГЗС/ ТопПрес

Фото: приватна архива, ТопПрес