ова река показује сву своју снагу. Нестваран водопад од 20 метара спушта се низ падине, а настао је изградњом Велике бране почетком прошлог века у месту званом Сињевац.

„Услед отварања ткачких фабрика у Ужицу, повећавала се потреба за струјом. Планови за изградњу Велике бране постојали су још око 1907. године, али су реализацију ове идеје омели ратови. Радови су коначно започели 1925. године, а свечано је пуштена у рад 01. јануара пет година касније“, рекао је за РИНУ, Горан Новаковић историчар Народног музеја у Ужицу.

Водена преграда подигнута је код Ристовића стене, на месту где река Ђетиња излази из Стапарске клисуре. На тај начин добио се потребан пад, али и створила локација од које застаје дах. Бројни су они који не заобилазе ове место кад посете Ужице, али има и оних који уопште не знају ни да постоји.

Невероватан водопад  на Великој брани, фото: РИНА

„Хидроелектрана у Турици састојала се из бране, довода за воду од бране до електране и саме зграде електране. Дужине 41м и висине 18,9м. По средини, изнад темеља бране изграђена је испусна устава са отвором, а на левој страни бране сазидане су две уставе за прелив у реку сувишне воде. У то време била је заиста импозантна и људи су са одушевљењем долазили да је виде“,  каже Новаковић.

Старији Ужичани, риболовци, су црвеним словима у календар уписивали дан у години кад су се уставе на брани подизале, јер тада би Ђетиња надолазила и била препуна рибе. На обалама су се налазили начичкани пецароши који би тог дана имали највећи улов, јер је пастрмке, мрене, кркуше и деверике било толико, да су их могли хватати чак и рукама.

Данас хидроцентрала није у активној употреби, а језеро користе риболовци и ретки смели купачи. Многи ово место описују као тајанствено и бајковито, а хук и грмљавина који се овде могу чути, никог не остављају равнодушним.

РИНА (ГЗС)

Рај за риболовце, фото: РИНА