Војна компанија „Слобода” најјача у чачанском крају 



 

Војна компанија „Слобода” најјача у чачанском крају
05.10.2018 08:20 | 0 коментар(а)



Чачак – Са фактурисаном производњом од 68 милиона евра у прошлој години, војна компанија „Слобода” водећа је привредна снага Чачка и околине,

и дан фабрике, 6. октобар, дочекује са још већим плановима. А лане је било: колико година постојања, толико милиона евра реализације годишње.

У суботу је седам деценија од оснивања овог узорног колектива, али је данас мали предах због јубилеја, који ће да буде обележен у 13. сати, свечаном академијом у градском Дому културе у Чачку – доноси „Политика” данас у штампаном издању.
- У претходном седмогодишњем инвестиционом циклусу компанија је у изградњу и осавремењивање уложила 35 милиона евра, од чега за опрему 28 милиона а у грађевине седам. Већину средстава обезбедило смо са свог рачуна, и да нисмо инвестирали у фабрику не бисмо могли да прихватимо ниједан од већих уговора. Знам да никад није доста пара, али једноставно морамо да направимо неки оквир, да имамо средства за инвестиције и за плате и неку сигурност у пословању, јер ако будемо радили од данас до сутра то ничему неће водити – каже за „Политику” инжењер Зоран Стефановић (54), генерални директор „Слободе”.

Хала за обраду резањем у „Слободи” калибра 122мм, фото: Г. Оташевић

Он даље описује прилике у овом привредном друштву...
- Због повећаног обима робне производње у овој години ангажовали смо знатно више радника у стални радни однос него пре, тако да сада имамо 2.233 запослена: на неодређено 1.578, на одређено 538, преко агенције 108.
- Има ли новости у недавним данима?
Стефановић објашњава:
- После низа година решен је имовинско правни проблем са АД „Слобода апарати”, и сада ћемо улагати у хале које су припадале том делу фабрике. У стечајном поступку остаје још да се реши питање магацинског простора са леве стане Лупњаче, у Придворици. Поред занављања машинског парка, улагаћемо у аутоматизацију и роботизацију производње. Тиме ћемо постићи увећање капацитета за муницију до 40 милиметара, али и за веће калибре, и повећање продуктивности рада.
„Слобода” извози четири петине својих производа, за традиционалне купце са Блиског Истока, Југоисточне Азије, Африке, Северне и Јужне Америке, Европе и држава Совјетског Савеза.

Основни капитал компаније „Слобода” утврђен и уписан у регистар 29. октобра 1999. износио је 4,79 милијарди динара. Увећан је фебруара 2012. за 550 милиона и марта ове године за још 385 милиона, и сада износи 5,73 милијарди динара, или 48 милиона евра.

Ово је дуговека кућа, сведочи и чињеница да су недавно четворица врсних мајстора и руководилаца „Слободе” отишли у пензију прослављајући чак 50 година верности и рада у фабрици. Као ђаци првог разреда Школе ученика привреди од 1. септембра 1968. године дошли су овде на практичну наставу, напредовали кроз посао, обучили мноштво младих мајстора. Ево ко су...

Владимир Тороман био је водећи мајстор и отишао као заменик шефа радне јединице. Иван Живанић је био мајстор за машином а отишао као пословођа. Вуле Ресимић био је најпре технолог у погону а до ове године обављао је дужност директора у Сектору производње. Младомир Нешковић је почео као мајстор за машином, а пензионисан је као пословођа.

„Слобода”, сто за израду калибра 23 мм, фото: Г. Оташевић

„Слобода” је основана 1948 године, решењем председника Владе ФНРЈ, министра одбране и маршала Југославије, Јосипа Броза Тита, са задатком да се бави израдом металних производа и завршном поруком на оснивачком спису: „Смрт фашизму – слобода народу”.

Од оснивања до данас на челу ,,Слободе” били су Мићо Јовић и Небојша Тркуља (1948 - 1949), Шиме Бјелиш од 1949. до 1951, потпуковник Исвудин Чаушевић од 1951. до 1953, техн. пуковник Сретен Пенезић од 1953. до 1960, потпуковник авијације Анте Шућур 1964, техн. пуковник Винко Уводић од 1964. до 1967, инжењер Драгослав Ђорђевић од 1967. до 1975, економиста Гојко Даниловић 1975, економиста Љубиша Радојковић од 1975. до 1977, економиста Цветко Цветић од 1977. до 1987, инжењер Љубиша Тошић од 1987. до 1990, инжењер Ратомир Симовић од 1990. до 1994, инжењер Радомир Љујић од 1994. до 2009, инжењер Озрен Марковић од 2009. до 2010, инжењер Зоран Стефановић од 2010.

Стефановић, с посебним поштовањем, захтева да се у овој збирци догађаја помену још неки људи, заслужни за напредак фабрике. Рецимо, пуковници Букарица и Тешић, у своје доба руководиоци наменске производње...
Током агресије НАТО, „Слобода” је бомбардована пет пута, од 28. марта до 13. априла са укупно 52 пројектила, али је већ после трећег напада била технолошки уништена. Сравњено је 83 одсто радног простора, директна материјална штета јесте 264 милиона марака, индиректна још 120 милиона, Вредан колектив смогао је снаге да се усправи и обнови, али на још неколико тачака у кругу фабрике и даље су видљиви трагови бомбардовања.

ГЗС/ Г. Оташевић













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Sloboda Zoran Stefanovic Cacak kompnaija

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 70.418.850 посета
Тренутно на сајту: 93 посетилац(a)